Nešto posle 15 časova sačekali smo Nadu Sušić u jednom inđijskom kafeu. Raspoložena i nasmejana, sasvim usput rekla je da je umorna, ali da je do kraja dana čeka jedna gospođa za put u Šid.
-Ja sam radnik od rođenja, ne običan, već radoholičar. Imam 40 godina radnog staža, ali volim da vozim, pa mi posao taksiste ne pada teško, kaže Nada, počevši priču o četrnaestogodišnjem profesionalnom iskustvu za volanom.
U svoju radnu biografiju Nada je upisala različita zanimanja, bila je vlasnik metalostrugarske radnje, lanca prodavnica i taksi vozač.
-Moram da radim, tera me potreba za dinamikom života. Istina je da su uvek u pitanju, uslovno rečeno, muški poslovi, ali ko kaže da mi žene nismo u njima uspešne, kaže naša sagovornica, ističući da voli poslove u kojima je svaki dan novac u rukama, zbog čega nikada, kaže, nije radila za platu.
Nada veruje da je jedina žena sa toliko iskustva u profesionalnoj vožnji, i naglašava svoju strast prema putovanjima.
-Nisu važni pređeni kilometri, važna su putovanja, sigurna je Nada, svakog dana upoznajem nove ljude i daljine, što je lek za moju dušu, tvrdi ona i već gleda na sat da ne zakasni u novi izazov.
Za posao taksi vozača odvažila se tek u kasnijim godinama. Smatra da nije za mlade žene, već one malo iskusnije, spremne da rade sa različitim ljudima i naravima.
-Tu treba biti zrela ličnost. Svega bude u putu, mora se biti fleksibilan i oprezan, kaže ova gospođa, tvrdeći da nikada nije imala neprijatno iskustvo u vožnji, da se uvek sve dobro završavalo.
Najdalje destinacije u koje je vozila svoje klijente su Maribor, Zagreb, gradovi u Republici Srpskoj, a najčešće su, nažalost, bolnice u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Beogradu:
-Nisam ja ljudima samo vozač, nego se trudim da im usput olakšam problem, da ih odvedem do prijema u bolnicu, pomognem koliko mogu, empatična je ova žena, odlučna da se ovim poslom bavi, kako kaže, dokle god ima vozačku dozvolu.
Pitali smo Nadu šta se dešava kada ona ima loš dan i kada i nije za vožnju raspoložena.
-Nema toga, kada krećem od kuće, zaboravim na sve probleme, a i mogu reći da sam zadovoljna životom i nemam puno loših trenutaka, ističe naša sagovornica, navodeći da je rad sa ljudima ispunjava i oplemenjuje.
Najlepša njena iskustva vezana su za vožnju na venčanja, uglavnom su to odlasci u crkve i manastire u okruženju, kao i ostale destinacije u blizini Inđije.
-Jedan naš sugrađanin ima običaj da zahteva da ga odvezem na Petrovaradinsku tvrđavu i da se sa njim prošetam sat vremena, što činim sa zadovoljstvom, jer razumem ljudsku usamljenost i potrebu za društvom, iskrena je Nada.
Energija koja krasi ovu ženu je zavidna, osmeh na licu, i sjaj u očima potvrda su da voli posao koji radi.
-Mi kao i frizeri znamo sve šta se dešava u gradu, naravno, diskrecija je zagarantovana. Sa mušterijama se zbližavamo ponekad, posebno na dužim relacijama, ljudi smo, kaže Nada.
Najteža bitka ženi taksi vozaču je bitka sa automehaničarima, a za četrnaest godina promenila je šest automobila. Iskustvo kaže da joj majstori uglavnom pristupaju sa nepoverenjem u njeno razumevanje mehanike, ali naša sagovornica insistira da poznaje svoj četvorotočkaš kako diše.
-U momentu primećujem promene u radu auta, promenila sam dosta mehaničara, a ovog poslednjeg čuvam kao oči u glavi. Moram da ćutim, šta ću, otvoreno govori žena, iznoseći zamerku što majstori ne obraćaju pažnju na ceo automobil, već samo na problem zbog kojeg je mušterija došla.
Nadin je utisak da se u poslednjih desetak godina sve promenilo, da su ljudi izgubili razumevanje i interesovanje za druge, da nema topline u komunikaciji i da smo se jako otuđili.
-Nekada je bilo uobičajeno kad vozim neku devojku, da me momci posle pitaju za nju, da se raspituju za pojedinosti i pokušavaju da je upoznaju, sada više niko ni za koga ne pita, niti ko koga primećuje, setna je Nada, uverena da su za to krive moderne tehnologije i društvene mreže.
Posle četrdeset godina rada, Nada Sušić je pre nekoliko dana prvi put napravila ozbiljniji saobraćajni prekršaj. Policija, kaže, neka radi svoj posao, ali pošto je prvi put, mogli su i da joj progledaju kroz prste.
-Zapričala sam se i napravila prekršaj. Šta je tu je, kazna nije mala, ali važno je da vozačka dozvola ne ode, malo u zbilji, a donekle u šali, priča Nada.
Žena „zmaj“, otmena i nežna, Nada ode u Šid, raspoložena za novu vožnju, sa taksimerom koji meri samo lepe trenutke njenih putovanja.
Mirjana Stupar
