• sreda, 21. februar 2024.
ĐORĐE ZARIN: Bez prirode ne bih mogao
Društvo | Sremska Mitrovica
0 Komentara

ĐORĐE ZARIN: Bez prirode ne bih mogao

1. januar 2024. godine

Fruškogorci se teško odvajaju od rodne planine. Nešto u njoj ima što im prosto ne dozvoljava da odu i što im govori da je život u prirodi, pod najlepšom lipovom šumom i među najplodnijim oranicama dar sa neba.

To je davno shvatio i Đorđe Zarin, po rođenju Grgurevčanin, a današnji Čalmanac.

Radni vek, ovaj Fruškogorac je proveo u policiji. Uvek u posebnim jedinicama. Tokom ratnih devedesetih, branio je ovu zemlju gde god je trebalo, a iz stroja je “izbačen” početkom ovog veka. U miru i demokratiji. U svojoj zemlji, čuvajući Kosovo. Nakon teškog ranjavanja ostao je invalid i niko nije ni slutio da će se ovaj čovek uspešno oporaviti, ponovo snažno stati na svoje noge i živeti život kakav se samo poželeti može. I to sve zahvaljujući rodnoj planini.

– Nakon ranjavanja, prešli smo u Čalmu. Žena mi je odatle. Bio sam nepokretan, bio mi je potreban oporavak i mislim da mi je upravo ta priroda Fruškogorja dala snagu da ponovo stanem na noge. I bukvalno i figurativno. U Čalmi sam drugi put prohodao i nastavio sa svojim životom – priča Đorđe.

Kao rođeni Grgurevčanin, celog veka bio je vezan za fruškogorske voćnjake. Tako je i rešio da neće sedeti skrštenih ruku i 2001. godine ozbiljnije počeo da se bavi voćarstvom.

– Danas imamo oko tri i po jutra voća. Najviše kajsija i šljive. Skoro svaki dan sam u voćnjaku i mislim da mi je baš to pomoglo da se oporavim. Bez prirode ne mogu i u njoj se osećam najbolje – kaže naš sagovornik.

I, kako gajenje voća nije posao koji se radi sam po sebi, Đorđe je počeo da se bavi i drugim, tradicionalnim fruškogorskim poslovima. Jer, kako bi voćnjak bez rakije?

– Najviše pečem kajsiju, šljivu, krušku i lozu. A bude i poneki kazan od gunja. Nabavio sam kazan, opremio sebi prostor za pečenje i spojio lepo sa korisnim. Iako ne konzumiram alkohol, uživam u pečenju dobre rakije, a moje domaćinstvo prodaje je uglavnom na kućnom pragu – priča Đorđe i objašnjava šta je sve potrebno za tu dobru rakiju.

– Sve kreće od voćnjaka. Od same sadnje. Potrebno pripremiti njivu kako treba, posaditi kako treba i dobro nađubriti, ali stajnjakom, ne veštačkim đubrivima. Kasnije, potrebno je pratiti i sve tretmane, jer važno je da voće bude zdravo. Kada pojedemo koliko hoćemo, onda se peče rakija, prepek. Bez trunke šećera, za šta su zaslužne dobrim delom i sorte. Od kajsija se najbolje pokazala Mađarica, a šljiva je najbolja Stenlej. Dovoljno su slatke da ti nikakve primese nisu potrebne, pa tako i rakija ostaje čista i prirodna – ističe.

Postavlja se ovde još jedno pitanje. Šta je Sremac bez vinograda i vina?

Osim voća, Đorđe ima i oko 300 čokoti vinograda. Njegova porodica proizvodi crno i belo vino, kao što običaj i nalaže. Ali, to vino nije na prodaju. Ono je za kuću, za porodicu i goste. Kao u svakoj domaćinskoj porodici.

Nego, da se vratimo voćnjaku. Svo to voće, da bi uopšte rađalo, potrebno je oprašiti. A ko bolje oprašuje od pčela?

Na imanju Đorđa Zarina, nalazi se i 70 košnica pčela.

– Pravimo med i propolis, a tu je i rakija medovača. Ove godine prošli smo sasvim solidno kada je reč o pašama. Jedino više neću da selim košnice, jer pčele stradaju zbog prskanja komaraca. Inače, bagremova, lipova i livadska paša prošle su dobro – kaže naš sagovornik i objašnjava da su pčelinji proizvodi neophodni u ljudskoj ishrani, zbog brojnih lekovitih svojstava:

– Propolis je dobar za sve. On je prirodni antibiotik i jača imunitet. Ne šećer ili keksić se nakaplje nekoliko kapi i pojede. Tako treba svako jutro, plus kašiku meda. Ko pije rakiju, takođe je dobro da popije jednu. Sve to je zdravo, ali je bitno u svemu biti umeren.

I dok završavamo priču, naš domaćin kaže da su njegova vrata uvek otvorena svim dobrim ljudima. Putnici namernici, ali i brojni planinari koje su staze dovele do voćnjaka Zarina, tu uvek mogu da stanu i okrepe se. Ako reše da sednu na njegovu klupu, dozvoljeno im je i da uberu koju voćku. Kako kaže, sremačko gostoprimstvo tako nalaže, a ljudska sreća je u davanju.

Izvori su naše blago

Osim u voćnjaku, sa svoja četiri pulina, Đorđe Zarin dosta vremena provodi i u šumi. Šetnja fruškogorskim šumarcima i proplancima mu neizmerno prija i, kako kaže, bez toga ne bi mogao, a u grad odlazi samo kad mora.

Kako je Fruška gora puna izvora pitke vode, on ih redovno obilazi. Međutim, ljudi za većinu njih ne znaju, te su im prilazi, a i same “česme” zapušteni. Zato naš sagovornik koristi svoje slobodno vreme kako bi ih uredio i vratio prirodi makar deo onoga što mu je dala. Izvori su, kaže, naše blago.

Saveti za buduće pčelare

Pčelarstvo je ljubav za koju se čovek neraskidivo veže. A, ukoliko čovek voli pčelu i pronalazi se u pčelarstvu, naš sagovornik ističe da ne treba da se dvoumi.

-Niko se nije rodio naučen. Važno je početi polako, sa tri do pet košnica. Treba čitati, ali i pitati ljude. Ali je važno pitati one koji nisu propali. Tako se od ničega može stvoriti kapital. Ako je čovek uporan, sve se može, a nije loše ni to što se na košnice dobijaju subvencije, što ti pokrije bar deo troškova – kaže Zarin.

N. Milošević

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: