Mislim da smo našli mir iste sekunde kada smo se doselili u Mitrovicu i verujemo da nas ovde čeka lepa budućnost, pre svega srećno detinjstvo za našeg sina
Iz Sremske Mitrovice Veselin Miljković otišao je gladan znanja, a u nju se vratio željan mira. Ono što je tražio njegov rodni grad mu je pružio i sada sa suprugom Nikolinom i petogodišnjim sinom Rastkom ponovo otkriva sve lepote carskog Sirmiuma i prednosti u odnosu na Beograd gde su do skoro živeli. Odluka o povratku doneta je porodično, a sama ideja o napuštanju prestonice krčkala se pune dve godine. Razlika između dva grada je, kako ističe, neuporediva i vrlo je srećan što su se odvažili na taj, za njih, veliki korak.
Miljkovići su u Mitrovici tek tri meseca, ali ne kriju koliko su zadovoljni i za sada, naglašava Veselin, jedino se kaju, što nisu ranije napustili glavni grad.
Neuporedivo manje saobraćaja je jedan od prvih utisaka, potom čistiji vazduh, prisniji odnos među ljudima, srdačnost…
– Mislim da je sasvim prirodno da kada čovek ne može da pronađe ono što mu treba u svom rodnom gradu krene dalje. Ja sam Sremsku Mitrovicu napustio kao momak i ta je odluka za mene bila vrlo jednostavna, jer želeo sam da se bavim računarima, a u to doba u ovom gradu nije postajala mogućnost za tako nešto. Preselio sam se u Beograd, gde sam po završetku školovanja vrlo brzo našao posao u struci, kao i sada IT sektor je u ekspanziji. U prestonici sam lako organizovao svoj život, grad mi je kao samcu u potpunosti odgovarao, imao sam posao i društvo, što mi je jedno vreme bilo sasvim dovoljno. Kako je vreme proticalo, jednostavno sam se zasitio gužve i nervoze koju mi je veliki grad stvarao, a kada je na svet došao Rastko, sve mi je još više smetalo. Prosto, krenemo da prošetamo sa kolicima, a ne možemo ni iz zgrade da izađemo, zato što je neko parkirao svoj auto na sam ulaz, a da ne govorim o tome da trotoara u ulici u kojoj smo mi živeli i nema. Morali smo napraviti promenu – priča Veselin.
U opticaju nikako nije bila selidba u drugi kraj grada, već isključivo u manju sredinu, pa je izbor, a sasvim logično, s obzirom da je Veselin rođen u Mitrovici i tu posedovao nekretninu, bio dolazak u grad na Savi.
– Iz tačke gledišta roditelja malog deteta neverovatna je razlika između Sremske Mitrovice i Beograda, prvenstveno zbog toga što na ulici nema toliko saobraćaja. Broj vozila ne putevima je znatno manji, nema čak ni toliko pešaka. Kada idemo ulicom sa detetom, mi više ne moramo da ga držimo za ruku, već on sam ide pored nas trotoarom, dok su u glavnom gradu takve ulice retke, bar u našem starom kraju, a to je Voždovac. Pre tri meseca smo se i zvanično preselili, a jedino se kajemo što to nismo i ranije učinili. Rastko sada ima pet godina, a odlučili smo da se vratimo kada je imao tri, međutim život nam nije dao da odmah realizujemo tu zamisao, pa smo bukvalno dve godine mic po mic radili na tome. Konačno smo uspeli i srećni smo zbog toga. Veliki grad, po mom mišljenju, nije za ljude sa malom decom, ne znam za druge, ali Beograd to nije – priča dalje Veselin i objašnjava da je jedna od velikih prednosti Mitrovice to što im je sve blizu.
– Naš stan je na sjajnoj lokaciji, ali i da nije tu, ovde je sve na dohvat ruke. Čak i ako treba negde autom da se ode, sama vožnja neće trajati pola sata i više kao što to u Beogradu biva, već tek nekoliko minuta. Na primer, Rastko nije stigao do Ade Ciganlije, jer da odemo tamo to je za nas čitav projekat od nekoliko sati i taj stres nam nije trebao. Ovde gde god poželimo stižemo u kratkom roku. Takođe, moram da istaknem da iako Beograd ima više parkova, oni nisu svima lako dostupni. Mi smo stanovali relativno blizu jednog malog parkića, ali toliko malog da kada dođe desetak mališana on postaje tesan. Plus na sve to, bio je smešten tik do bulevara gde je velika frekfencija vozila, što je doprinosilo dodatnom zagađenju vazduha, tako da dok se naša deca igraju i trče po parku udišu sveže izduvne gasove, treniraju pluća za kasnije – kroz kiseli osmeh kaže Veselin te dodaje da je u Mitrovici dosta čistiji vazduh, što je na njega ostavilo dodatno pozitivan utisak.
Takođe, na Veselina i Nikolinu su lep ustisak ostavili i sami Mitrovčani, koji su, srdačniji, otvoreniji i prisniji od Beograđana, tako da su vrlo brzo stekli prijatelje u novoj, odnosno staroj sredini.
Što se tiče troškova života, Veselin napominje da su računi manje – više isti kao u glavnom gradu, ali su, na primer, kafići i restorani jeftiniji, odnosno kako smatra, cene su dosta realnije.
Mitrovici za sada nisu našli manu, a jedino što ih muči jeste činjenica da Nikolina i dalje radi u Beogradu, te da je u potrazi za novim poslom.
– Trenutno smo prezadovoljni, mislim da smo našli mir iste sekunde kada smo se doselili i verujemo da nas ovde čeka lepa budućnost, pre svega srećno detinjstvo za našeg sina – zaključuje Veselin.
D. Tufegdžić
