Šuma u ulici Vojvode Stepe u Sremskoj Mitrovici, o čijoj sudbini je do sada bilo mnogo spekulacija, mogla bi u narednoom periodu da dobije svoju namenu.
Naime, JP “Urbanizam” zaduženo je za izradu plana detaljne regulacije koji se odnosi upravo na ovaj prostor nadomak reke Save i savskog keja, a prema rečima direktorke ovog preduzeća, Mirjane Vašut, granicu prostora obuhvata ovog plana čini pomenuta ulica Vojvode Stepe, zatim krak te ulice prema istoku, državni put prema teretnom mostu i ulica na jugu prema reci Savi, gde se nalazi i obaloutvrda.
-Cilj izrade ovog planskog dokumenta, kao što zakon definiše šta je osnovni cilj izrade plana detaljne regulacije jeste određivanje zemljišta u javnoj nameni i regulacija prostora, odnosno definisanje regulacionih i građevinskih linija. To će se sve raditi u drugim fazama plana koje dolaze posle donošenja odluke – kaže Vašut i objašnjava šta će se konkretno desiti u ovom prostoru.
-Mi ćemo istražiti taj prostor, po vlasništvu, nameni, po korišćenju, potrebama grada, potrebama stanovnika tog dela grada, jer se tu nalazi stambeno naselje Kamenjar, pa se ono završilo sa izgradnjom objekata za snage bezbednosti i povećava se gustina stanovanja. S tim u vezi, male su površine za pasivan i aktivan odmor, male su površine zelenih zasada. To su samo unutarblokovske male celine sa zelenom površinom i ne postoji park većih dimenzija gde bi se ljudi mogli odmarati i aktivno rekreirati, igrati deca … Prosto se, nekako, nametnula ideja u gradu da tako nešto priuštimo našim građanima i ta šuma koja se tamo nalazi, po svojim karakteristikama ne može biti park šuma, može biti blokovski park i tako smo i nazvali ovaj plan – priča.
U tom prostoru, kako dalje navodi, doći će do najznačajnijih promena. Pre svega, sledi sukcesivno uklanjanje stabala klonskih topola, koja se moraju zameniti svakih 25 godina. Na mesto topola, koje će se na ovaj način uklanjati, biće sađene nove sadnice drugih vrsta, pogodnijih za park.
-Jako je važno još nešto. Kada je rađen plan detaljne regulacije lučkog područja, to je sa istočne strane pomenutog državnog puta, urađena je jedna važna promena u tom putnom pravcu. Planirana je jedna velika kružna raskrsnica kojom će se ulaziti u lučko područje, a nama se ceo ovaj istočni deo grada i sve ovo o čemu sada pričam, naselje Kamenjar, pa taj novi blok, i sve dalje do Save praktično naslanja na to i mi moramo jako dobro da rešimo taj prostor u saobraćajnom smislu, da bi se mogli uklopiti u, sad već donetim planom za lučko područje, tu kružnu raskrsnicu ili na neki drugi način. To je posao koji stoji ispred nas, a sada smo već počeli da radimo materijal za rani javni uvid i na osnovu toga mi prikupljamo uslove nadležih preduzeća i institucija, na osnovu čega ćemo početi da rešavamo probleme u fazi izrade nacrta plana – kaže Mirjana Vašut.
Pomenuti prostor uređivaće se sukcesivno iz više razloga. Pre svega, novim sadnicama je potrebno vreme da bi dovoljno izrasle i formirale park, te će prostor i dalje ostati šumsko zemljište u dogovoru sa JP “Vojvodina šume” koje upravlja istim.
Sa druge strane, topole koje se tamo nalaze još uvek nisu spremne za seču, a kada za to dođe vreme, doći će na red i izrada projekta rekreativnog blokovskog parka, najverovatnije sa stazama, vodenim površinama, otvorenim prostorom.
-U tom projektu će pisati kako će se sukcesivno menjati stabla, ostaće najbolja, najzdravija, bar tako planiramo. Do toga nam predstoji dug vremenski period, a ono što je naša ideja jeste da ne dozvolimo da se ta šuma poseče, nego da se sukcesivno zamenjuje svako stablo, sa trajnim stablima koja nemaju vek trajanja 25 godina kao te topole, nego da se biraju sadnice kao što je hrast, javor, jasen zavisi šta ćemo planirati, a to će planirati pejzažne arhitekte. Cilj je da ti zasadi ostanu što duže, odnosno trajno ako je to moguće. Mi sada moramo da napravimo planski osnov da bi se odredilo zemljište u javnoj nameni, da se pribavi zemljište u vlasništvo grada i da se onda na tom prostoru planiraju javni sadržaji. Ukoliko se u nekom delu bude planirala izgradnja, planiraće se u rubnim delovima, tu gde je crkva, jer ne možemo imati park bez ikakvog objekta, te bismo predvideli bar jedan kafić sa toaletom, negde gde bi se ljudi sklonili kada počne da pada kiša. Taj deo grada izgledaće potpuno drugačije, a šta ćemo konkretno uraditi na tom mestu, ostaje nam da odlučimo spram potreba građana – zaključuje.
