• nedelja, 5. februar 2023.
Poljoprivreda u krvi
Društvo | Vesti | Poljoprivreda | Sremska Mitrovica
0 Komentara

Poljoprivreda u krvi

10. januar 2023. godine

Izgradnja nove, moderne farme i zamena stare sa novom mehanizacijom plan je za budućnost 26-godišnjeg Sretena Ristivojevića, mladog poljoprivredika iz Mačvanske Mitrovice koji za sebe kaže da je najsrećniji u traktoru na njivi, rad u polju ga ispunjava, jer je pre svega svoj na svom.

Zajedno sa roditeljima Sreten trenutno obrađuje oko 50 hektara zemlje, od toga u posedu porodice je nešto manje od polovine. Objašnjavajući kakva je bila godina na izmaku napominje da se osim ratarstvom bave i stočarstvom.

-Poljoprivredom se bavio moj deda, zatim je nastavio otac, a i ja sam krenuo njihovim stopama. Godinama se radilo na povećanju obradivih površina, a i na nabavci potrebne mehanizacije, pa se od nekih osam hektara koliko je imao i obrađivao deda, došlo do preko 20, odnosno 50. Ranije smo imali dva traktora, sada šest, što opet govori u prilog tome da smo posvećeni poljoprivredi i da u nju ulažemo. Što se samog ratarstva tiče na našim njivama sejemo kukuruz i to na nekih 15 ha, pšenicu na 20, soju i detelinu na ostatak i sve to mahom za sopstvene potrebe, jer imamo dosta stoke. Na našoj farmi trenutno imamo 32 grla junadi, kao i više umatičenih krmača, jer se bavimo i proizvodnjom prasadi. Jedno vreme smo se bavili i tovom svinja, ali nismo imali dobru računicu, pa smo od toga odustali. Inače, odlučili smo se za umatičene krmače, jer ukoliko država, odnosno resorno ministarstvo podstiče matičenje zašto da ne iskoristimo tu priliku, a i takve prasice koji imaju dobru genetiku lakše prodam – počinje priču Sreten.

Prema rečima Mačvanina za neke kulture ova godina je bila dobra, za neke prilično skromna, pa je tako zadovoljan rodom pšenice, dok su kukuruz i soja prilično podbacili.

-Godina kao godina za mene je bila solidna, pšenice je bilo lepo, kukuruza kako gde u zavisnosti da li je taj atar uhvatila kiša, pa se tako prinos kretao od 2, 3 tone do 6. Soje sam u proseku imao oko 1700 kg po hektaru, nije to dobar prinos, ali iskren da budm, delovalo je da će biti još i gore, nismo se ni ovom nadali, prosto biljka nije dobila vodu kada joj je najviše trebala – objašnjava Sreten.

Sa ponosom mladi poljoprivrednik govori da je nedavno njihov vozni park bogatiji za novi traktor “Armatrak 854 lux”, a pored njega imaju još nekoliko četvorotočkaša.

-Pet starijih traktora, plus ovaj novi za nas je dovoljno za obradu zemlje, pored toga imamo i sve priključne mašine, neke malo starijeg datuma proizvodnje, ali polako vremenom ćemo ih sve modernizovati. Sa novim mašinama je lakše rukovati, efikasnije i efektnije obaviti posao, što znači da manje truda i ručnog rada moramo da uložimo da bi neki posao završili – priča dalje Sreten.

On za sebe kaže da mu je poljoprivreda u genima i da ga ratarstvo i stočarstvo ispunjava.

-Iskreno sam srećan kada sam u traktoru na njivi, znam da radim za sebe, svoju porodicu, stvaram. Svoj na svome sam, nemam radno vreme, danas ako hoću radiću samo dva sata, sutra 15 sati, niko me ne ograničava, mada se uvek trudim da kada idem na njivu odradim što više posla. Ništa mi ne pada teško, njive su mi čiste, pazim da ne zatrave, ne preskačem ni jedno tretiranje, stoka je uvek namirena na vreme, vakcinisana redovno. Puno je nestabilnosti danas u poljiprivredi u smislu cene goriva, repromaterijala, otkupne cene naših proizvoda, pa i vremenskih uslova na koja ne možemo da utičemo, ali uživam u tom poslu – dodaje Ristivojević.

Što se tiče planova za budućnost, Sreten kaže da je prioritet izgradnja novog objekta za tov junadi i to kapaciteta 50 do 70 grla, kao i farme za umatičene krmače.

-Želja mi je da imam sve objekte na jednom mestu, da budu moderni, dobro opremljeni, da na taj način olakšam sebi i roditeljima posao, i prosto unapredim proizvodnju. Treba ići u korak sa vremenom, pratiti trendove i vredno raditi, a plodovi će već doći – zaključuje mladi poljoprivrednik.

D. Tufegdžić

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: