Grupa novinara iz Srbije ovih dana je boravila u Nemačkoj na studijskom programu vezanom za medije za mlade koji organizuje nemačka Dojče vele akademija. Među njima, nekoliko nemačkih gradova i medija obišli su i zaposleni iz naše kuće. Deo programa bio je organizovan i u nemačkoj prestonici Berlinu, i eto prilike da se tamo isproba hotelski bicikl po imenu Zoe. Za našu ekipu, to je bio savršen način da se upozna ovaj grad i sa dva točka baci pogled na najzanimljivije atrakcije nemačke prestonice. Na svu sreću, Berlin je ravan kao tepsija, pa je za sremački mentalitet dvotočkaš na jednu konjsku snagu bio savršen izbor.
Jasno je da višemilionski grad ne može da se obiđe u potpunosti, ali i jedan ceo dan je bio dovoljan da se mnogo toga vidi u prilično bezbednim uslovima. Tokom vožnje, na pameti mi je stalno bila misao da li bi ovako nešto bilo moguće izvesti u Beogradu, a da se ne zaradi bar jedan gips. Teška priča…
Spomenik boginje pobede
Iz hotela kod glavne Železničke stanice vrlo brzo se stiže do Spomenika boginje pobede. Njagova izgradnja je počela povodom pruske i austrijske pobede nad Danskom 1864. godine. Nakon toga se više i ne zna ko je sa kim ratovao u tamošnjim prilikama, pa je za svaku pobedu ozidan po još jedan stub, da bi na kraju spomenik imao četiri stuba, na vrhu skulpturu boginje pobede, galeriju u dnu, a što je zanimljivo, uskim kružnim stepenicama može da se popne na vrh spomenika odakle se pruža neverovatan pogled na čitav Berlin.
Кajzer-Vilhelmova crkva
Кajzer-Vilhelmova crkva se nalazi u blizini železničke stanice ZOO (sećaju se oni koji su čitali knjigu „Mi deca sa stanice Zoo“). Nekako mi deluje usamljeno među modernim zgradama u urbanom delu grada koji vrvi od širokih ulica, tržnih centra i svih onih šoping kerefeka koje se vide u belom svetu. Baš zato je još zanimljivija. Građena je od 1891.do 1894, gde je car Vilhelm II naredio njenu izgradnju u čast svog dede Vilhelma I. Pretrpela je velika oštećenja tokom Drugog svetskog rata, a za posetioce je otvren donji deo gde se može videti i podni mozaik Sveti Georgije ubija aždahu koji prilično podseća na prikaz i sa ovih prostora.
Memorijalni centar stradalim Jevrejima
Od Vilhelmove crkve preko Postdamplaca se lagano dovozate pred Memorijalni centar ubijenim Jevrejima, koji se nalazi pored Američke ambasade. Sagrađen je 2005. godine. Spomenik zauzima veliki prostor na otvorenom sa podzemnim prostorijama i info-centrima, a sama ideja za izgled kao i nerava podloga za cilj ima da posetioca zbuni i navede na blagu nelagodu i dezorijentisanost, iako su kameni blokovi poređani u savršenom nizu.
Brandenburška kapija
Najprepoznatljiviji simbol Berlina, Brandenburška kapija je sagrađena za vreme Prusije 1791. godine i simbol je mnogo čega u Nemačkoj i jedina preostala od mnogih kapija u Berlinu. U drugoj polovini dvadesetog veka bila je simbol podele u hladnom ratu. Danas je mesto gde se okuplja mnogo turista, a daleko je lepši utisak je posmatrati je u večernjim satima zbog osvetljenja.
Rajhstag
Rajhstag je zgrada gde zaseda nemački parlament Bundestag. Izgrađena je 1894, a nemački parlament u njoj je zasedao sve do 1933. kada je stradala u podmetnutom požaru. I danas nije sasvim sigurno da li ju je zaista zapalio jedan holandski komunista ili su nacisti podmetnuli požar kako bi imali izgovor za progon komunista. U ovoj zgradi nemački pralament zaseda ponovo od 1999. godine i zgrada je otvorena za sve posetioce.
Berlinska katedrala
Кao ljubitelja starije arhitekture, poseban utisak na mene je ostavila berlinska katedrala smeštena na ostrvu muzeja. U pitanju je nova katedrala, čiji je kamen temeljac postavljen 1894. i izgrađena je u baroknom stilu, a pre toga postojala je manja župna crkva (prvo katolička, potom protestantska) u sklopu dvorca. Sadašnja katedrala poznata je po impresivnoj kupoli visokoj 114 metara, a s obzirom na to da je u pitanju protestantska crkva, prilično je bogato ukrašena (a kako bi i moglo drugačije kada se radi o baroku).
I Berlin ima svoje buvljake
Pa kad smo već na biciklu, zašto ne obići i buvlju pijacu, jednu od mnogih u nemačkoj prestonici. Suštinski, buvljak k`o buvljak, samo mnogo čistiji i uređeniji. Na tegzama nema šta nema, od ručnih radova, raznih starudija do polovne garderobe iz devedesetih. Cene kao kod nas, pa kad se uzmu u obzir naše i nemačke plate, svaki komentar je izlišan.
Tokom celodnevne vožnje biciklom po ravnom Berlinu obišli smo mnogo više, pa se nadamo da će urednik našeg lista dopustiti još jednu sličnu biciklističku reportažu o ovom zanimljivom gradu. U ovom slučaju, neće biti informacija o šoping turama, jer nažalost, autora ovog teksta takva zanimacija ne dotiče previše. Možda nekom drugom prilikom kada bude bilo više vremena, jer naposletku, tamo smo bili da učimo i uštinemo koji trenutak da vidimo kako izgleda taj beli svet.
S.B.
