Na prvi trening gimnastike malenu Isidoru Simeunović iz Salaša Noćajskog odveo je tata Veselin kada je imala samo četiri godine. Sada, ova sedmogodišnjakinja, iza sebe već ima brojna takmičenja, a medalje koje je osvojila teško je i pobrojati. Od stidljive i povučene devojčice, Isidora polako izrasta u samouverenu gimnastičarku, koja bez trunke treme nastupa u velikim salama, pred sudijama i publikom.
Prema rečima Isidorine mame Ivane, odluka da je upute na sport proistekla je iz želje da njihova ćerka bude zdrava i aktivna devojčica.
-Moram biti iskrena i reći da ja nisam previše sportski nastrojena, ali Isidorin tata je dugo aktivno igrao fudbal i prosto iz sopstvenog iskustva zna koje su to sve dobre strane bavljenja sportom, a ima ih jako puno. Baš zato, mi smo pratili svoje dete kako bi doneli odluku na koji sport konkretno da je uputimo, i tako smo došli do gimnastike, jer smo uvideli da ima neke predispozicije, tačnije da je dosta elastična i nama je to bio logičan izbor. Za sada se pokazalo da nismo pogrešili – počinje Ivana.
Sremskomitrovački “GYM 022” je klub u kojem od početka Isidora trenira i to sa trenerima Natašom Кopčić i Branislavom Ristić. Treninge uglavnom ima četiri puta nedeljno.
-Sećam se prvog treninga na kojim me je odveo tata. Bio je u sportskoj sali “Zmajeve” škole u Mitrovici i baš sam bila uplašena, jer su sve devojčice bile starije od mene i nikoga nisam poznavala. Ipak, vrlo brzo sam se sprijateljila sa njima i zavolela gimnastiku – priča mala Salaščanka.
Isidora je prvo počela da trenira ritmičku gimnastiku sa mlađom grupom, međutim treneri su kod nje vrlo brzo prepoznali potencijal i talenat, te je nedugo zatim startovala sa pripremama za prvo takmičenje u gimnastici, ne samo grupno, već i solo.
-Meni je na svakom treningu jako zanimljivo, prvo se zagrejemo tako što trčimo, pa radimo razne vežbe i onda tek gimnastičarske elemente, kao što su zvezda i špaga i taj deo obožavam. Кada se spremamo za neko takmičenje, onda još učimo koreografije, a tada treninge imam i vikendom – samouvereno objašnjava Isidora.
Do sada je nastupila na brojnim takmičenjima i kako kaže, ona nikada nema tremu, ali je zato imaju mama i tata koji ne propuštaju da joj pruže podršku sa tribina. Najponosnija je na sebe kada osvoji medalju uz njihovo navijanje.
-Za roditelje, pogotovo one koji nisu iz Sremske Mitrovice, već okolnih sela, nekada je jako teško da usklade svoje obaveze sa detetovim, odnosno sa terminima treninga. Naporno je četiri dana nedeljno voziti dete u grad, jer smo i suprug i ja zaposleni, a Isidora je još uvek mala i prosto je nemoguće bar još nekoliko godina, naravno ukoliko nastavi da trenira, da ide sama. Veliku pomoć u tome nam pružaju bake i deda, koji su uvek tu da nas zamene i dugujemo im veliku zahvalnost – priča mama Ivana i dodaje da se sve muke oko treninga vrlo brzo zaborave kada Isidora izađe na podijum i zablista.
Кako bi malena gimnastičarka bezbedno vežbala i u svom domu roditelji su joj nabavili tri strunjače.
-Prosto je nemoguće da ona kod kuće ne trenira, tako da smo morali da joj kupimo strunjače. Кada je lepo vreme raširimo ih u dvorištu, ali kada je kiša ili hladno, naši hodnici se pretvaraju u mini sale – kroz smeh kaže mama.
Isidorinim stopama krenula je i njena mlađa sestra Valentina, koja je takođe počela da trenira gimnastiku, pa često vežbaju zajedno, same osmišljavaju koreografije, druže se i uživaju.
Prema rečima Ivane, Isidora je zahvaljujući gimnastici osim što se fizički zdravo razvija, dosta dobila i na samopouzdanju, što se najpre primetlo u školi, te je puno aktivnija na časovima.
-Pozitivne strane sporta ne mogu se nabrojati, meni je posebno drago što primetim velike promene u ponašanju kod Isidore, ona bez treme i straha nastupa, samopouzdanja joj ne manjka, prodornija je, otvorenija, što me neizmerno raduje – zaključuje ponosna mama.
D.Tufegdžić
Foto: Privatna arhiva
