Od poljoprivrede može da se živi, ali skromno. Ja obrađujem oko desetak hektara zemlje, a trenutno držim desetak bikova i oko stotinjak svinja, tako da sve što proizvedem na njivi upotrebim za ishranu stoke – kaže Dušan Кvržić, poljoprivrednik iz Bosuta
Samo dve nedelje rada u struci nakon završene srednje škole za autoelektričara bilo je dovoljno da dvadesetšestogodišnji Dušan Кvržić iz Bosuta zaključi da taj posao nije za njega.
-Plata je bila mala, više sam mogao da zaradim na selu, posebno što sam ja u poljoprivredi još od malih nogu. Uvek sam pomagao svom ujaku i zajedno smo obrađivali zemlju, tako da sam odlučio da – nakon što je on preminuo, nastavim samostalno posao na njegovom imanju. Obrađujem oko desetak hektara oranice, a jedan deo uzimam u arendu. Imam sve potrebne mašine: sejačicu, dva traktora, prskalicu, cisternu, a na njivi uzgajam standardne poljoprivredne kulture: pšenicu, kukuruz, suncokret i soju. Sam sam svoj gazda, rasporedim vreme i poslove kako mi odgovara, nemam nikakvog šefa nad glavom kao što sam to imao dok sam radio u firmi, niti sam prinuđen da budem u zatvorenom prostoru osam sati. Volim da radim napolju, da se krećem, ne mogu da budem u četiri zida, volim slobodu i da sam na vazduhu – priča Dušan Кvržić, mladi poljoprivrednik iz Bosuta.
On kaže da je zadovoljan cenama žitarica i da od poljoprivrede može da se živi, ali skromno, s obzirom da je zemlja u Bosutu lošeg kvaliteta, četvrta ili peta klasa pa na takvim njivama prinosi budu mali.
Poređenja radi, na kuzminskim oranicama rodi na jutru onoliko koliko u Bosutu na hektaru, a posebno je ta razlika uočljiva kada su sušne godine kao što je bila prošlogodišnja.
Osim ratarstva, ovaj mladi poljoprivrednik bavi se još i stočarstvom, drži bikove i svinje.
-Trenutno imam desetak bikova i oko stotinjak svinja, tako da sve što proizvedem na njivi upotrebim za ishranu stoke, a još moram i da dokupljujem. Sada je došlo takvo vreme da je isplativije baviti se ratarstvom, nego stočarstvom, jer je cena žive vage veoma promenjiva. Sve to što radim traži veliko angažovanje, posebno što se ja aktivno bavim i fudbalom, igram za FК “Bosut”, ali sa dobrom organizacijom vremena sve uspem da postignem. Ne kajem se što sam napustio posao u firmi u Mitrovici, mislim da mi je ovde bolje i selo je definitivno moje izbor za život. Jedino što bih voleo jeste da država više pomogne mlade poljoprivrednike sa nekom novom mašinerijom, sa nekim nepovratnim kreditom, jer dosta omladine napušta selo i sela se zbog toga polako gase – kaže Dušan i napominje da koristi subvencije od države, ali da ne voli da se zadužuje u bankama – samo je jednom uzeo kredit zajedno sa ujakom i to su isplatili u roku.
S. Mihajlović
