• četvrtak, 6. oktobar 2022.
“Rusko đubre” umesto mitrovačkog roto-a
Kolumna
0 Komentara

“Rusko đubre” umesto mitrovačkog roto-a

19. januar 2022. godine

Piše: Nemanja Milošević

Pre par meseci, kada je bilo vreme čuvenih popusta za takozvani “Crni petak”, uši mi je zaparala jedna doskočica, koja je glasila: “Ma kakvi, bre, zapadnjački popusti tipa: pegla upola cene, televizor 30 posto, zamrzivač 20 posto; kod nas se još pre 20 godina vikalo: ‘Ajmo braćo investitori, šećerana za dinar!”.

I, istina, otišla je šećerana. Ne znam da li za dinar, ali znam da nije koštala ni mnogo više od tog iznosa. Otišla je i hladnjača, odnosno ceo kombinat u okviru kog se nalazila, a među ostalim firmama, otišao je i najveći gigant među njima – “Matroz”! I to, prvo u ruke nekakvih “velikih investitora”, a potom i u zaborav.

Njih se tek katkad sete samo radnici koji su u prvom naletu tranzicije ostali na ulici, i to samo u trenucima kada ih muka natera da sračunaju zaostale plate i otpremnine koje nikada nisu dobili.

A, ovih dana, Matroza se setila čitava Srbija. Jer, dragi naši čitaoci, niste ni svesni muka uz koje je ovaj papir koji držite (ako čitate štampano izdanje) stigao baš u vaše ruke.

Naime, od kako su braća Kinezi zavrnuli slavinu, svetsko tržište je, između ostalih materijala koje na njemu plasiraju, ostalo i bez papira. Tako, čisto da budete upućeni, ovo što trenutno držite u rukama je neko, kako kažu dobavljači, “đubre iz Rusije”. Debelo plaćeno. I zato ne zamerite na eventualno lošijem kvalitetu papira ili štampe, jer, prosto, nije do nas, a ni do štamparije.

E, baš to “rusko đubre” podstaklo je medije u Srbiji da se prisete firme koju su u vreme žutog procvata masovno proglašavali neperspektivnom, svesno ili nesvesno opravdavajući njen krah.

Samo, u to da je Matroz bio neperspektivan, teško da iko može da me ubedi. Problem je, mislim, bio samo u tome što je najveći proizvođač celuloze i papira na ovim prostorima, poslovao na unapred veštački uništenom tržištu. A, što se gubitaka tiče, mislim da oni čoveka bistrog uma ne mogu da zaintrigiraju. Pa, razmislite, kako bi bilo koja firma funkcionisala da je čitavu deceniju bila izložena “nepravednim i ničim izazvanim” sankcijama? U to smo, kao što sam već spomenuo, imali uvid, uzevši u obzir Matrozove komšije. A ipak, Matroz je i nakon reformi nastavio da radi. Samo uz, očigledno, nesposobno rukovodstvo.

Ovaj put, za razliku od drugih, neću se baviti brojkama. Bez obzira na to što je mitrovački gigant prodat za šaku dolara. A, neću se baviti ni sečenjem njegovih mašina i prodajom u staro gvožđe. Niti ću pominjati čupanje bakarnih kablova iz zemlje (da, priča se da je i to rađeno), kako bi završili na istom prodajnom mestu. Sada ću govoriti o ljudima.

I to, ne o oko hiljadu Matrozovih radnika, koliko ih je, otprilike, bilo u danima pred njegov raspad, a koji su kao u “Krvavoj bajci” ostali na ulici u jednom danu. Govoriću o oko hiljadu porodica koje su hranile Matrozove plate. O nama, deci, koja nikada nisu imala ušuškano i mirno detinjstvo, proživljavajući stres sopstvenih roditelja, koji ne znaju kako da ih prehrane. Spomenuću i brojne tehnologe i inženjere, koji su danas završili kao noćni čuvari, mahom bez prava na plaćen godišnji odmor, dok za odlazak na bolovanje moraju da mole.

Njima je, do pre desetak godina, nadu ulivala mogućnost konačne isplate otpremnina, koje su im na prevaru uskraćene. Neko, kažu bivši Matrozovci, potpisao u njihovo ime da se odriču naknade koja im pripada. Pa sad, ko poveruje u ovu bajku, poverovao je. Moj otac se, na primer, jedno vreme nadao i da će pored otpremnine dobiti i još tri zaostale plate. Nema veze što su mu sve prethodne isplaćene sa značajnim umanjenjem. I dobio je, neku prilično smešnu svotu. Znam da je bila daleko od iznosa jedne plate, a kamo li tri. A do pre desetak godina, mislili su Matrozovci, kao i ostali Srbi, da će ih iz finansijskog kolapsa bar na trenutak izvući i onih, od strane velikih ekonomskih stručnjaka, obećanih hiljadu evra.

Međutim, godine prođoše. Prođoše i decenije. A pravde još nigde. Uprkos tome što je spora, mnogi su se nadali da će kad-tad napokon stići. Ali, kako stvari stoje, od te ljubavi nema ništa.

A, to vreme koje je prošlo, pokazalo je da je moglo i drugačije. I nema sumnje da bi Matrozovci danas radili u jednoj od najperspektivnijih firmi u svetu. Zamislite, jedini veliki izvoznik papira u Evropi. Pa još u Sremskoj Mitrovici. E, snovi pusti…

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: