• sreda, 28. septembar 2022.
Uz tekvondo kroz život
Projekti
0 Komentara

Uz tekvondo kroz život

25. decembar 2021. godine

Кada je otišla na prvi trening tekvonda, 13-godišnja Milica Trumić iz Noćaja nije imala predstvu o kakvom se sportu radi, osim da je u pitanju borilačka veština. Nije to bila “ljubav na prvi pogled”, ali tekvondo je vrlo brzo osvojio njeno srce.

-Tekvondo treniram od svoje šeste godine, a počela sam sasvim slučajno. Trener tekvonda Darko Jović i moj tata su prijatelji i on me je ubedio da odem na jedan trening. Pre toga ja sam išla na folklor, oprobala se u fudbalu, duže od dve godine bila u gimnastici, ali eto odlučila sam da vidim šta je i taj tekvondo, jer zaista ništa o tom sportu nisam znala, rečeno mi je da su treninzi u sali i da će biti puno dece, što me je možda i namamilo. Obećali su mi da će biti zanimljivo, nisu me slagali, međutim nije to bilo ono što sam ja u svojoj glavi zamislila, ali nastavila sam da treniram i vrlo brzo izuzetno zavolela tekvondo – priča mlada Noćajka.

Treninge obično ima tri puta nedeljno, po sat vremena, međutim ukoliko se priprema za neko takmičenje ili polaganje za pojas broj treninga se poveća

-Na treninge u Sremsku Mitrovicu redovno me vozi mama, trudim se da ih ne propuštam, ali ako se i to desi, ja vežbam kod kuće. Inače, treninzi su mi uvek u večernjim terminima što mi odgovara zbog škole i učenja, jer drugačije ne znam kako bih mogla sve da postignem. Najčešće trening traje oko sat vremena, ali vrlo često ostanemo i duže, razgovaramo sa trenerom, pripremamo taktike, nešto dodatno vežbamo i slično. Meni to nije problem, koliko god da trening traje ja ću biti na njemu, jer kada voliš to što radiš ništa nije teško – objašnjava Milica.

Ona je od samog starta član Tekvondo kluba “Sirmium”, a njen prvi trener bio je upravo Darko Jović, međutim sada je vodi Milovan Milošević.

-Podrška trenera za mene je od nemerljivog značaja i koji god uspeh da ostvarim oni su podjednako kao i ja zaslužni za to. Prvo Darko, a zatim i Milovan su u svakom trenutku moj oslonac, znaju da me ohrabre, da me poguraju, motivišu i da oni nisu takvi kakvi jesu, ja bih u jednom trenutku možda i digla ruke od tekvondoa. Ovaj sport nije ni malo lak, treninzi su intenzivni, iscrpljujući, moram biti koncentrisana, dobro upijati svaku izgovorenu reč trenera, svaki savet, sugestiju, moram biti maksimalno posvećena ukoliko želim da nastavim biti uspešna – priča talentovana tekvondistkinja.

Broj takmičenja na kojima je uspešno učestvovala ne može se ni nabrojati, ali u sećanju joj je i dalje najupečtljiviji prvi zvaničan nastup.

-Mislim da ću zauvek pamtiti svoje prvo takmičenje, imala sam jako veliku tremu, kada sam izašla na borilište imala sam osećaj da ću se onesvestiti, nisam znala šta me je snašlo, međutim osvojila sam srebrnu medalju, moju prvu medalju i bila sam jako zadovoljna i ponosna na sebe. Takmičenja su se posle toga nizala, a ja sam imala sve više samopouzdanja, tako da sada nemam ni najmanju tremu, uživam u nastupima. Za mene nema velikog i malog takmičenja, sva su mi podjednako značajna i svako ima svoju vrednost i težinu. Važno mi je da napredujem i da trener to vidi pomak u mom radu – kaže Milica.

Nju uskoro čeka polaganje za crni pojas, ostvarenje jednog velikog sna.

– Vrlo sam uzbuđena, jer bih uskoro mogla da ponesem crni pojas. To je velika stvar za mene, znam koliko sam truda i rada uložila da do njega stignem – sa osmehom priča dalje ona.

San joj je da jednog dana postane sudija u tekvondou, ali i trener.

– Zahvaljujući tekvondu ja sam upoznala zaista brojne prijatelje, dosta putovala, družila se, ali i naučila da u životu, kao ni u sportu nikada ne smem da dozvolim da me jedan poraz zaustavi, da se za sve moram boriti, ukoliko želim da napredujem, da budem bolja, uspešna moram da budem vredna. Naučila sam da prhvatim poraz, da kada padnem ustanem i baš zato ja volim tekvondo i maštam da jednog dana sve što sam naučila prenesem na nekog drugog – kaže talentovana Noćajka koja pored tekvonda trenira još i odbojku i rukomet, ali za ta dva sporta ima dosta manje vremena.

D. Tufegdžić

Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: