Кada je 2012. godine na poklon od tasta dobio dve ovce, Borislav Mirković iz Кuzmina nije mogao ni da pretpostavi da će ovčarstvo postati njegov dodatni posao kojim se danas bavi ne samo on, nego udruženo svi članovi njegove porodice – supruga Svetlana i sinovi Stefan i Nemanja. Ubrzo nakon poklonjenih ovaca kupili su i svog prvog ovna, a zatim su postojeće tovilište za svinje preuredili za jaganjce, stavili su jasle, pojilište i tako je sve počelo.
Danas, nepunu deceniju kasnije, porodica Mirković poseduje farmu reproduktivnih ovaca francuske rase „Il de Frans“ koja je mesnata i ranostasna, sa dobrim karakteristikama.Trenutno ih imaju 90 i veoma su posvećeni odabiru grla.
-Tražili smo samo kvalitetna grla jer ih koristimo isključivo za priplod i tako ih i prodajemo. Sva naša grla su sa predigreom i strogo im se prati rodoslov, s obzirom da ovnovi ne smeju biti u srodstvu do petog kolena. Prodaju vršimo isključivo preko interneta, odnosno preko oglasa i do sada smo sve što smo imali uspeli da prodamo na taj način. Dosta nam je pomoglo i to što je prošle godine Ministarstvo poljoprivrede napravilo e pijacu, tako da smo postavili našu ponudu i u e-mapu Srbije. Кupci nam dolaze najviše iz Mačve, kao i iz cele Vojvodine, tako da sam zadovoljan ovim poslom. Od ovčarstva danas u Srbiji može dobro da se živi, ali je uslov da čovek bude posvećen tom poslu i da ga ozbiljno shvati. Neophodno je da se uloži maksimalan trud, a pre svega potreban je neki dodatni kapital koji bi se investirao na samom početku. Supruga i ja smo zaposleni tako da smo mogli da krenemo u taj biznis jer smo imali sredstva da kupimo prva grla – priča Borislav Mirković iz Кuzmina i dodaje da su do sada obrađivali tri jutra oranica, ali su sada na osnovu prava prečeg zakupa dobili još četiri jutra, tako da će im ta količina biti dovoljna da na njoj proizvode hranu za ovce.
Farma „Mirković“ ne bi bila tako uspešna da u posao nije uključena cela porodica. A da se dobro međusobno slažu svedoči o tome činjenica da kod njih ne postoji podela posla, nego svi rade sve i dopunjuju se međusobno.
-S obzirom da smo suprug i ja u radnom odnosu, sinovi nam uskoče da pomognu kad god zatreba. Pored toga, oni takođe kose i šljivike uslužno pa nam to seno dobro dođe. Nedavno su ostali sami kod kuće i brinuli se o farmi dok smo suprug i ja bili na moru, tako smo se uverili da u njih možemo u potpunosti da se pouzdamo – kaže Ceca Mirković.
Mlađi sin Nemanja dodaje da mu ništa nije teško jer voli poljoprivredu, a ovce su mu posebna ljubav.
-U početku sam svako jagnje razmazio pa bi mi onda teško padalo kada smo ih prodali. Vremenom sam naučio da se ne zbližavam sa muškim jaganjcima, iako svakom grlu i dalje dajem ime. Na farmi nema mnogo posla, možda samo pola sata ujutro i isto toliko uveče, tako da stignem i da učim i da se družim sa drugarima. Upisao sam srednju poljoprivrednu školu u Futogu i nadam se da ću uspeti da u praksi primenim ono što tamo budem naučio – kaže Nemanja. Njegov stariji brat Stefan koji je po struci ugostiteljski tehničar, od samog početka je uključen u porodični posao.
-Sada sam se zaposlio, a pošto uvek radim popodnevnu smenu to mi odgovara da pomognem roditeljima na farmi. Nema mnogo posla, jedino kad treba da se dovuče seno i kad se vrši soja, to su poslovi koji oduzimaju najviše vremena, a sve ostalo je rutina. Prednost ovog posla je ta što ne postoje granice, jer ovce se uvek mogu dokupiti, proširiti stado i preći na veći obim poslovanja – kaže Stefan.
Borislav dodaje još i da se preko interneta edukovao o nutritivnom načinu ishrane ovaca, te da je počeo da ga primenjuje na svojoj farmi. Suština je da ovci nije dovoljno samo dati da jede kako bi napunila burag, nego je bitna i nutritivna vrednost, odnosno određeni broj proteina i ugljenih hidrata s obzirom da je ona već formirana i nema potrebe za tolikim proteinima.
Кada je reč o planovima za dalje, porodica Mirković jednoglasna je u tome da ovo nije još ni početak priče koju su zamislili. U njihovoj mašti i planovima su novi objekti i savremena mehanizacija, ali i dalje će sve ostati u domenu sporednog posla, kako im velika obaveza ne bi uništila ljubav koju svi četvoro imaju prema ovcama.
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
