• Friday, 27. May 2022.
Stefan iz Bosuta oslikava ikone vatrom na drvetu
Vesti
0 Komentara

Stefan iz Bosuta oslikava ikone vatrom na drvetu

12. August 2020. godine

Reč je o pirografiji, koja znači “pisanje vatrom”. U zavisnosti od temperature dobijaju se različiti tonovi, od najsvetlijih do najtamnijih. U ovom poslu nema se prava na grešku i to je hobi koji zahteva strpljenje i preciznost, jer rad sporo ide, ali za mene je to beg od stvarnosti i lek za dušu – priča o svom hobiju Stefan Tomašić, apsolvent mašinstva iz Bosuta

Već skoro punih godinu dana Stefan Tomašić, apsolvent mašinstva iz Bosuta, se u slobodno vreme bavi pirografijom. Pirografija ustvari znači “pisanje vatrom” i spada u tradicionalni oblik umetnosti koji se služi zagrejanim vrhom ili žicom kojima se pali podloga od prirodnih materijala, da bi se na njega prenela neka vrsta dizajna.

Stefan priča da je ideju da se oproba u pirografiji dobio od svog učitelja Gorana Miražića koji se već godinama bavi tim hobijem. Video je da on ima jako lepe radove u drvetu, pa ga je zainteresovalo kako oni nastaju.

– U početku nisam imao dovoljno samopouzdanja da ću i sam umeti tako nešto, ali s obzirom da studiram mašinstvo i da mi crtanje ide od ruke, rešio sam da se oprobam u tome. Učitelj mi je dao korisne savete i zahvalan sam mu na tome, kao i na podršci koju mi svo vreme pruža. Ceo proces počinje tako što se drvo se reže na određene dimenzije i šmirgla da se dobije glatka površina. Posle se željeni motiv iscrta olovkom i napravi se skica sa konturama koje služe kao vodilje za dalji rad. Na kraju kreće glavni deo posla, a to je paljenje drveta na odabranom motivu. U zavisnosti od temperature dobijaju se različiti tonovi, od najsvetlijih do najtamnijih. U ovom poslu nema se prava na grešku i to je hobi koji zahteva strpljenje i preciznost, jer rad sporo ide. Ako pojačaš mnogo aparat i zapališ drvo možeš da upropastiš sliku. Proces rada pirografije je spor i u stanju sam da radim po više sati dnevno a da ne osetim umor. Za drvo je važno da bude relativno suvo, maksimalno nekih desetak stepeni vlažnosti. S obzirom da se svaka linija posebno iscrtava, za rad ovom tehnikom potrebno je strpljenje, preciznost i tačnost. Svaka slika je originalna i neponovljiva. U početku sam radio sa najobičnijom lemilicom koju mi je pozajmio učitelj, a onda sam od prvih prodatih ikona kupio pirograf, uređaj koji ima regulator toplote iz kojeg ide pisaljka sa kablom u kojem se nalazi žica. Oblik žice može da se menja, ona može da bude špicasta ili uglasta, u zavisnosti od toga šta se crta, jer nije ista preciznost kada se radi recimo odora nekog sveca ili njegove oči. Obično kupujem “cekas” žice jer su one najjače i ne savijaju se na visokim temepraturama. Ovaj hobi nije skup, jer su jedini troškovi struja i šperploča, a kada prodam neki rad mogu tako da dopunim svoj studentski budžet. Ipak, novac mi uopšte nije bitan, čak i kada ništa ne bih prodao i dalje bih se bavio ovim hobijem, jer to radim isključivo iz ličnog zadovoljstva. Pirografija za mene predstavlja beg od stvarnosti i lek za dušu – priča o svom hobiju Stefan Tomašić, apsolvent mašinstva iz Bosuta.

Među radovima ovog 26. godišnjeg mladića preovladavaju ikone, ali je, osim njih, radio i grbove nekih klubova i neke romantične motive. Kaže da mu je tokom vanrednog stanja hobi pomogao da skrene misli od svega, a u to vreme je radio ikonu svetog Đorđa, s obzirom da se bližila slava Đurđevdan.

– Upravo ta ikona i jeste najzahtevnija za rad, jer na njoj ima najviše detalja, tako da mi je bilo potrebno oko dve nedelje intenzivnog rada dok je nisam završio. Najveći format slike koju sam do sada uradio je bio 128 sa 64 centimetra. Bio je to manastir Ostrog i ikona svetog Đorđa. Obično radim na šperploči od topole debljine šest milimetara, jer je ona najkvalitetnija za takvu vrstu rada. Kada rad bude gotov prelakira se lakom za čamce da drvo ostane jedinstveno i da dobije sjaj – objašnjava Stefan.

Kaže da su se mnogi iznenadili kada su saznali čime se bavi, a on je svoje prve radove objavio na Fejsbuku. Bilo mu je važno da zna kakvo je mišljenje njegovih prijatelja o slikama i prihvatao je svaku kritiku jer mu je ona pomogla da popravi neke početničke greške i dodaje:

– Sada, godinu dana posle mog prvog rada, preda mnom je novi izazov, a to su slike prirode, što do sada nisam radio. Probao sam da crtam i portrete i sve sam bolji u tome, iako se još ne upuštam da ih radim za nekoga drugog. Jer, ja sam ipak početnik, nisam se školovao za to, nego radim isključivo jer me to ispunjava i jer mi je to došlo kao od Boga dato. Takođe, imam veliku želju da uradim sve svece u drvetu, to mi je životni cilj koji sam stavio pred sebe i za kojeg verujem da ću ga i ostvariti, jer ovim planiram da se bavim i u budućnosti.

Stefan kaže da je za ovaj hobi potrebna izuzetno mirna ruka i koncentrisanost, jer kada se radi na drvetu tu se greške ne mogu ispraviti. Čak ako se i ošmirgla neki pogrešan potez, ostaje trag nakon toga. Takođe je potreban i dobar vid, a bitno je nositi i zaštitne naočare jer bude mnogo dima i oči suze.

-Radim na tome da usavršim svoje crtačko umeće, a verujem da će mi moj učitelj Goran pomoći u tome, jer da nije bilo njega, verovatno ne bih ni otkrio ovaj svoj talenat za pirografiju. Nadam se da ćemo nas dvojica sarađivati u budćnosti na nekim zajedničkim projektima. Takođe bih voleo i da imam svoju samostalnu izložbu, ali za to mi treba još mnogo novih radova. Imam u planu da osim ovih četvrtastih, radim i ikone od sečenog drveta ili nekog drugog oblika – kaže Stefan Tomašić iz Bosuta.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: