Lepše je i zanimljivije da se vidim sa mojim drugaricama i da se tada ispričamo, nego da to činimo porukama ili preko Fejsbuka, poručuje jedna osnovka
Piše: M. Ninković
Školsko zvono označilo je završetak još jednog časa. Uobičajni žagor i žamor u hodniku, predah koji svako na svoj način koristi do početka novog časa. Učenice sedmog razreda Osnovne škole „Zmaj Jova Jovanović“ u Rumi, Sara Marković, Dejana Bilić i Teodora Radić, prihvatile su da za vreme trajanja malog odmora, porazgovaraju na temu korišćenja i bezbednosti interneta. Teodora je imala sedam godina kada je započela da se upoznaje sa računarom.
– Čim je počelo moje interesovanje i upoznavanjem sa onim što nudi internet, otac mi je odmah dao određene savete i govorio mi je o potrebi i važnosti bezbednosti na internetu. To se odnosilo na pojedine sajtove na koje mi je skrenuo pažnju i rekao mi je zbog čega ne bi trebalo da ih posećujem. Isto tako, objasnio mi je zašto nije dobro da dajem informacije lične prirode osobama koje ne poznajem, kao što su šifre od mojih naloga na internetu.
Teodora kaže da za računarom nije tako često, na internetu dnevno provede 2-3 sata, a fejsbuk uopšte ne koristi.
– Vrlo često nam nastavnica informatike govori o sajtovima čije sadržaje treba da izbegavamo, a sa druge starne nas upućuje na sajtove koji nam mogu biti od koristi, od kojih se neki odnose na našu školu, grad ili neke poznate ličnosti. Imam par drugarica koje su imale neprijatnosti, jer su im neke osobe „upale“ na profile, slali drugim osobama poruke sa profila, ali su srećom nalozi vrlo brzo bili vraćeni.
Sara je, poput Teodore, internet počela da koristi sa 7 godina i kaže da su joj roditelji tada govorili da je još uvek rano da koristi društvene mreže.
– Plašili su se da ne zapadnem u probleme i da ne upoznam neke druge osobe koje mene uopšte ne poznaju. Drago mi je što sam oduvek imala potpuno otvoren i iskren odnos sa mojim roditeljima i uvek sam im mogla izneti svaki problem i o svemu sa njima razgovarati. Dogodila mi se jednom situacija da sam se dopisivala sa drugom preko interneta. To je trajalo nekih tri meseca i onda sam otkrila da je reč o lažnom profilu i da nije u pitanju drug, nego da se iza tog profila krije jedna ženska osoba. Nakon tog saznanja, ovo dopisivanje sam odmah prekinula.
Sara govori da je oprezna i kada su u pitanju mnogobrojne igrice. Svoju prijateljicu je savetovala da igricu „Plavi kit“ ne instalira, jer kaže da je putem Youtub-a uvidela do čega ta igrica sve može da dovede.
– Upoznati smo i sa pedofilijom koja se širi društvenim mrežama. Međutim, čini mi se da mnogi od mojih drugova nisu svesni do kakvih sve problema može doći i znaju da budu neoprezni. Razgovaramo o tome i govorim im da ne daju svoje lične podatke i da na društvenim mrežama prihvataju samo one osobe koje jako dobro poznaju, a da se ne dopisuju sa osobama koje nikada nisu videli u životu.
Dejana se priključuje razgovoru i odmah kaže da ima svoj Fejsbuk profil, ali da fejsbuk koristi u jednoj razumnoj meri.
– Moj otac mnogo više zna o računarima i programima, nego moja majka, ali ja ipak računarom mnogo bolje vladam od njih. Nisam to nikada zloupotrebila i uvek im iskreno odgovorim koje sadržaje pratim i koje sajtove posećujem. Na internetu dnevno ne provedem više od jednog sata. Internet koristim da bih došla do određenih podataka koji se tiču nastave, da saznam nešto više o poznatim ličnostima iz različitih oblasti, da slušam muziku. U svemu tome, trudim se da budem umerena i da svoje slobodno vreme ne vežem za računar. Lepše mi je i zanimljivije da se vidim sa mojim drugaricama i da se tada ispričamo, nego da to činimo porukama ili preko Fejsbuka, kaže Dejana.
Bilo bi dobro kada bi i drugi školarci poput ove tri devojčice, bili potpuno svesni mnogih opasnosti i rizika koje mogu da donesu razne društvene mreže. Ova tema i dalje mora biti prisutna kako u školi, tako i u kući, jer kao što Dejana govori o umerenosti, do mere svih stvari u životu je teško stići, ali na tome treba svakodnevno raditi. Učenjem, sticanjem i usvajanjem novih znanja i otvorenim razgovorom, mnogo toga se može preduprediti i sprečiti.
Tekst je objavljen u sklopu realizacije projekta „Mladi u kandžama interneta“ koji je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
