Po zapisima iz 1864. godine, Kraljice imaju i udadbeno – ženidbeni karakter. One su, na neki način ,odmeravale domaćinstva koja su posećivale i gledale gde bi mogle da se udome i pronađu sebi svoje mesto
Piše: M. Ninković
Treću godinu za redom Kraljice su prošle rumskim ulicama, obišle mnoge javne ustanove i igrom i pesmom ulazile u domove građana koji su želeli da ih vide, slušaju i ugoste. Sve je počelo kada je Petar Popović umetnički rukovodilac ANIP-a „Branko Radičević“ iz Rume, uz podršku lokalne samouprave, pokrenuo petogodišnji istraživački projekat „Da i našim šorom Kraljice krenu“, kojim je revitalizovao ovaj običaj. Običaj datira još iz predhrišćanskog perioda, a u narodu se vezao za crkveni praznik Duhove. Pored podrške lokalne samouprave u projekat se priključila i Srpska pravoslavna crkva, te je tako i ove godine običaj izveden uz blagoslov Episkopa sremskog Gospodina Vasilija. Kraljice su se tako 5. juna, najpre pojavile u Hramu Sošetstvija Svetog Duha na hramovnoj slavi, a zatim posle pričešća krenule niz rumske ulice. Petar Popović kaže da je ove godine bilo izuzetno veliko interesovanje za Kraljice, kako od strane domaćinstava tako i ustanova i privrednika.
– Prošli smo velikim delom Rume i odazvali smo se brojnim pozivima domaćinstava, ustanova, škola, preduzetnika. Imali smo u povorci 11 kraljica, odnosno tri kralja, tri kraljice, dva gornja i donja pevača i jednu kraljičicu. Suština ovog običaja je u tome da Kraljice svojim pesmama ulaskom u kuće, svima svojim dolaskom donose samo dobro. Pevaju se pesme namenjene domaćici, domaćinu, momku i devojci, ženi koja ima sina za ženidbu ili kćer za udaju i slično. Onu ulogu koju imaju konjanici za Božić, takvu ulogu imaju i Kraljice čija povorka se organizuje samo za crkveni praznik Duhovi, kaže Popović.
Pored osnovnog cilja postizanja dobrobiti za celu zajednicu, po zapisima iz 1864. godine, koji su pronađeni za područje Rume, Kraljice imaju i udadbeno – ženidbeni karakter. One su na neki način odmeravale domaćinstva koja su posećivale i gledale gde bi mogle da se udome i pronađu sebi svoje mesto. Revitalizovanjem ovog običaja, Popović ima nameru da u svojoj sredini pokaže lepotu i bogatstvo naše narodne tradicije, otrgne je od prošlosti i sačuva za nove generacije.
