Pod plastenicima, Branislav Svilar uzgaja krastavac, paradajz, papriku i salatu tokom zime
Piše: M. Ninković („Sremske novine“, dodatak „Leget“)
Koliko je široka glavna ulica u Šašincima, toliko je nekako dugačko i dvorište starosedelačke porodice Svilar iz ovog sela. Lepa spratna kuća i dvorište čiji najveći deo čini onaj ekonomski. Ređaju se mašine uređaji, svinjci , plastenici, košnice. Domaćin, Branislav Svilar, čitav život je na selu. Bavi se tovom svinja, ratarstvom i povrtarstvom, što plasteničkom proizvodnjom, što proizvodnjom na otvorenom. Na 20 jutara zemlje koliko obrađuje, seje pšenicu, kukuruz i soju, a od povrtarskih kultura poizvodi kelj, praziluk, pasulj. Pod plastenicima, Branislav uzgaja krastavac, paradajz, papriku i zimi salatu.
– Sve što proizvedem, odmah plasiram u prodaju, dok jedan manji deo ostaje za kućnu upotrebu. U selu se plasteničkom proizvodnjom bavi samo troje ljudi. Pošto ne obrađujem mnogo zemlje, plastenička proizvodnja mi se učinila interesantnom, a i najvažnije mi je da sam kod kuće. Dosta mi je više putovanja kamionom po vašarima gde sam godinama trgovao stokom, prodaje bostana po kvantaškim pijacama.
U osnove plasteničkog rada, uputili su ga njegovi prijatelji koji se bave masovnijom plasteničkom proizvodnjom. Uz to Branislav kaže da prati sve novine i savete stručnjaka koji se odnose na uzgoj povrća u plasteniku.
– Trenutno imam pet plastenika i nameravam da ove godine podignem još jedan ili dva. Upravo sam završio sa zelenom salatom iz onog zimsakog uzgoja, a sada je rasađen krastavac, a zatim sledi rasada paradajza i paprike. Velik je ovo i zahtevan posao. Traži od čoveka da se potpuno posveti radu. Ne želim ja da sebe ističem niti precenjujem, ali prosto vidim da se ljudi okreću nekim drugim zanimanjima. Lakše je voditi politiku, nego se baviti fizičkim radom (smeh).
Kod plastenika je najvažnije, nastavlja domaćin, rano ustati, ući u plastenik i kasno iz njega izići.
– Plastenik ne podnosi podnevni rad zbog vrućina. U njemu se radi kada sviće i kada sunce zalazi. Svaka kultura ima svoju tehniku sađenja, održavanja, prskanja i o tome se mora voditi briga.
Iako mnogi smatraju da su proizvodi iz plastenika lepi ali bez ukusa, i da u svemu ima mnogo hemije, Branislav kaže da to u njegovoj proizvodnji nije slučaj.
– Budem u problemu da proizvedem onoliko kolika je potražnja od mojih kupaca i verujem da to dovoljno govori o kvalitetu mojih proizvoda. Garantujem da sve mora biti kvalitetno i prirodno. Ono što je na trpezi moje porodice i što mi jedemo, to i prodajem. Svaka biljka ima svoju karencu i ja to poštujem. Drugačije ne može i ne sme da bude.
I pored zagrevanja plastenika peljevinom, duga i hladna zima uticala je da jedan deo proizvodnje propadne. Najteže je bilo uskladiti zagrevanje i zalivanje.
-Trebalo je to izdržati mesecima, a zima je bila baš žestoka. Teško je bilo održavati rasadu koja je bila u fazi kada je biljka najmlađa, kada niče i kada je najneotpornija. To se odnosi na pardajz i papriku koji imaju dugu vegetaciju. Kikseva sam imao i u fazi pikiranja, pa sam morao da upotrebim i treću setvu da se nekako izvučem.
Branislav se amaterski bavi i stacioniranim pčelarstvom, dugih 40 godina. Prezimile su mu sada 22 košnice, a stradalo ih je 8. Uhvatio je i prvi roj, što mu se kaže nije do sada desilo. Pčele mu na ljubav uzvraćaju oprašivanjem krastavca i ostalih useva, a bude i nešto livadskog meda koje sam proizvodi. U dvorištu su i svinjci, a ovaj poljoprivrednik je zaokružio ciklus od prašenja pa do isporuke tovljenika klanici u Šašincima. Trenutno ima u oborima 10 krmača, 150 komada svinja raznog uzrasta, mahom rase jorkšir i landras. U poslu mu pomažu supruga Marica i sin Aleksandar, i o svemu se zajednički dogovaraju. Ćerka je udata u selu i unuk im donosi svakodnevnu radost. Ne čudi ta porodična harmonija, jer je porodica Svilar duboko religiozna, a Branislav je bio jedan od većih priložnika za obnovu crkvenog hrama u selu. Član je i crkvenog odbora i kaže da ga je duhovni život ispunio i obogatio. Trudi se da se vlada hrišćanski, da pomaže i da prašta. Neko to odgore vidi sve.
