Radovan Srdić sistematizuje svoje beleške, zapise i rukopise koje je sakupljao proteklih 40 godina za jednu sveobuhvatnu i zanimljivu priču o njegovom rodnom selu koje toliko voli, knjigu o njegovim Šašinčanima
Piše: M. Ninković („Leget“, dodatak „Sremskih novina“
Putovanje kroz vreme, zar nije to nešto što je bilo i ostalo san svakoga od nas? Istoričar u penziji, Radovan Srdić, gotovo dečačkom energijom, posvećenošću, opremljen znanjem i vođen snažnom potrebom da prošlost otkrije i osvetli u vremenu sadašnjem, ostavljajući tako i neizbrisiv trag za vreme buduće, krenuo je na svoje novo čudesno putovanje kroz prošlost. Ovaj neumorni autor više knjiga, hronika, monografija, recenzija, bivši profesor istorije i direktor Istorijskog arhiva „Srem“, dobitnik više društvenih priznanja, među kojima se izdvaja Novembarska nagrada Grada Sremska Mitrovica, trenutno sistematizuje svoje beleške, zapise i rukopise koje je sakupljao proteklih 40 godina. Ova knjiga kada bude objavljena, kako sam šeretski kaže – za nekih 10 godina, biće jedna sveobuhvatna i zanimljiva priča o njegovom rodnom selu koje toliko voli, knjiga o njegovim Šašinčanima.
– Uživao sam u tome da razgovaram sa starim ljudima koji danas više nisu među nama. Svaki od njih je imao ponešto lepo da kaže o vremenu koje je mene posebno zanimalo. Sve te događaje koje su oni meni pričali, ja sam doživljavo. Ima tu dosta pravih istorijskih momenata, ali ima i običnih životnih priča. Knjiga će biti romanizirana istorija Šašinaca, najavljuje Radovan.
Prvi naslov za knjigu koji mu je pao na pamet bio je „Kad je život postao legenda“. Svoju suprugu Seku navodi kao glavnog konsultanta, koja je, uz osmeh kaže, uvek kritički raspoložena i čije primedbe uvažava. Seka je dala svoje predloge za naziv rukopisa, „Ugrađeni u temelje Šašinaca“, „ U vrtlogu života“.
– Ja sve to pišem kao naslove, nastavlja Radovan, baš kao i predloge sina Branislava, koji mi puno pomaže na ovom poslu skenirajući stare fotografije koje sakupljam od meštana, a to je „Šašinački dnevnik večnosti“. Sve naslove sam zamislio kao poglavlja u knjizi. Biće tu poglavlja o starim šašinačkim familijama, a prve familije koja se spominju su Radovanovići i Šijaci, čiji potomci i danas žive u selu. Pored rodoslova, koji su neobični jer sam zahvaljujući podacima mogao da opišem i ličnosti, njihov karkter, navike i ponašanje koje je bilo model tog vremena, pa čak i njihov fizički izgled, pišem o istoriji Šašinaca u Rimskom periodu kada se naselje zvalo Fose, a u knjizi će biti i razni Turski tefteri iz 16. i 17. veka koji govore da su na ovoj teritoriji postojala četiri naselja, Dželepovac, Leget, Kučita i Šašinci.
Otkriva Radovan da će u knjizi obraditi i jednu za njega veoma zaniljivu oblast koja se odnosi na Srpske despote u Sremu, ističući posebno poslednjeg velikog junaka i pravog viteza iz 15. veka, Zmaja Vuka Ognjenog, Vuka Grgugra Brankovića.
– U crkvenim dopisima u kojima se spominju Brankovići, nažalost on se ne spominje. Ipak ostao je prvi pisani trag o Šašincima iz 1477. godine, dakle iz vremena kada je tu despotovao Zmaj Ognjeni Vuk.
Jedan deo knjige istoričar Radovan Srdić, posvetiće starim zanatima, naročito u periodu između dva Svetska rata, kolarskom, stolarskom, kovačkom, opančarskom i drugim tada razvijenmim zanatima. Pred čitaocima će se naći i deo onih „čuvenih“ priča, anegdota, šala, šeretluka, svojstvenih bećarima i seoskim boemima, koje je Radovan zabeležio i sakupio u šašinačkoj kafani. Poslednje poglavlje u knjizi odnosiće se na rekonstrukciju crkve Silaska Svetog Duha na apostole u Šašincima, koja je obnovljena zahvaljujući najviše zalaganju prote Duška Marijanovića. Energija kojom zrači Radovan Srdić, i velika ljubav koju ima prema svom selu, dovoljan su garant da će ova knjiga biti jedan čudesan vremeplov koji će minule vekove i ljude koji su na svoj način to vreme obeležili, poput neke čarolije ponovo pred čitaocima oživeti tako bliske i poznate.
