Ne žu­ri­ti sa se­tvom

Pi­še: Dr. Ka­ti­ca Škr­bić

U Sre­mu je 2011.go­di­ne še­ćer­na re­pa bi­la za­se­ja­na na 12.700 hek­ta­ra, a ostva­re­ni pri­no­si od 52.1 to­na po hek­ta­ru su ve­ći u od­no­su na 2010. go­di­nu i bo­ljeg kva­li­te­ta, sa sa­dr­ža­jem še­će­ra pre­ko 16 pro­ce­na­ta. Na za­se­ja­ne po­vr­ši­ne u 2012. go­di­ni naj­ve­ći uti­caj  ima­će ce­na re­pe.
Pri­nos še­ćer­ne re­pe za­vi­si od vi­še fak­to­ra: ob­ra­de ze­mlji­šta-vre­me­na i kva­li­te­ta iz­vo­đe­nja, plo­do­re­da-pre­du­se­va, đu­bre­nja-ko­li­či­na i vre­me pri­me­ne,vre­me­na se­tve i bro­ja bi­lja­ka po he­ka­ru, sor­te, me­ra ne­ge i za­šti­te, plod­no­sti par­ce­le, vre­men­skih-me­te­o­ro­lo­ških uslo­va – pa­da­vi­na i zna­nja čo­ve­ka da to ob­je­di­ni u pro­iz­vod­nji.
U pro­iz­vod­nji še­ćer­ne re­pe u Sre­mu ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­to­ri su bo­le­sti ko­re­na re­pe ri­zo­ma­ni­ja a po­sled­njih go­di­na i ri­zok­to­ni­ja.
Na ri­zo­ma­ni­ju  smo sko­ro za­bo­ra­vi­li zbog pri­me­ne  pre­ven­tiv­nih me­ra bor­be, is­pi­ti­va­nja i uvo­đe­nja u pro­iz­vod­nju no­vih vi­so­ko to­le­rant­nih sor­ti na ovu bo­lest ko­je u uslo­vi­ma za­ra­že­nog ze­mlji­šta da­ju eko­nom­ski is­pla­tiv pri­nos .
No­va bo­lest ko­re­na še­ćer­ne re­pe ko­ju pro­u­zro­ku­je glji­va Ri­zok­to­ni­ja sp. po­seb­no je pri­me­će­na u su­šnim go­di­na­ma kao što su bi­le 2009. i 2011. go­di­na.
Po­ja­vi ri­zok­to­ni­je po­go­du­ju:
– re­du­ko­va­na agro­teh­ni­ka, ne­pra­vil­na ob­ra­da ze­mlji­šta;
– po­re­me­će­na struk­tu­ra ze­mlji­šta;
– po­ve­ća­na ki­se­lost ze­mlji­šta ka­ko pri­rod­na ta­ko i ona ko­ja se ja­vlja usled pri­me­ne ne­a­de­kvat­nih đu­bri­va i nor­mi đu­bre­nja – po­seb­no  azot­nih;
– stres iza­zvan ni­skim i vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma
– ku­ku­ruz kao pre­du­sev.
Šta tre­ba obez­be­di­ti da se ri­zok­to­ni­ja ne po­ja­vi:
– po­što­va­nje plo­do­re­da,  še­ćer­na re­pa na istu par­ce­lu mo­že tek po­sle če­ti­ri go­di­ne;
– kon­tro­li­sa­na upo­tre­ba azot­nih đu­bri­va, đu­bre­nje na­kon ura­đe­ne ana­li­ze ze­mlji­šta i pre­po­ru­ke struč­nog li­ca PSS srem­ska mi­tro­vi­ca;
– op­ti­mal­na struk­tu­ra ze­mlji­šta i op­ti­mal­na ph vred­nost ze­mlji­šta i to­le­rant­ne sor­te.
Pre­po­ru­ka ne­kih sor­ti še­ćer­ne re­pe za se­tvu u 2012 go­di­ni:
In­sti­tut No­vi Sad – Dre­na, La­ra, Da­ri­ja , Iri­na
Kom­pa­ni­ja :Syngen­ta – Aske­ta , Ga­ze­ta ,Hor­ta
Stru­be – El­mo , Fred , Vik­tor, Mar­kus, Tell
Ma­ri­bo – Taj­fun ,Pal­ma, Ven­tu­ra,Sa­lo­ra,
Se­svan­der­ha­ve – Gi­raf, Ma­gi­stral, Le­o­pard, Ori­gi­nal
KWS – Te­o­do­ra ,Sne­ža­na,Iva­na , Aran­ka,Tin­ka.
Sa se­tvom ne tre­ba žu­ri­ti,ne­go sa­če­ka­ti op­ti­ma­lan rok (dru­ga de­ka­da mar­ta do 10. apri­la).
Op­ti­mal­ni rok se­tve se od­re­đu­je za sva­ku go­di­nu, za­to se­tvu po­če­ti ka­da se ze­mlji­šte na 5 cm du­bi­ne za­gre­je na 6 – 7 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Du­bi­na se­tve tre­ba da bu­de od 2-3 cm i to na ko­na­čan ras­po­red bi­lja­ka u re­du od 18 cm. U ra­nim ro­ko­vi­ma du­bi­na se­tve je ma­nja ne­go u ka­snim ali se­me tre­ba po­lo­ži­ti u sloj ze­mlje ko­ji ima vla­ge. Zna­čaj­na je ujed­na­če­nost po­la­ga­nja se­me­na po du­bi­ni što za­vi­si od na­či­na pred­se­tve­ne ob­ra­de po­rav­na­to­sti ze­mlji­šta i br­zi­ne se­tve. Ako je po­vr­šin­ska ob­ra­da iz­ve­de­na na ve­ću du­bi­nu te­ško je re­gu­li­sa­ti ujed­na­če­nost po du­bi­ni i sa­mu du­bi­nu se­tve.
Pred­se­tve­nu pri­pre­mu tre­ba za­po­če­ti u je­sen – za­tva­ra­njem bra­zde i rav­nja­njem ze­mlji­šta. Ze­mlji­šte u je­sen mo­ra osta­ti rav­no da bi se u pro­le­će jed­nim pro­ho­dom se­tvo­spre­ma­ča stvo­ri­la se­tve­na po­ste­lji­ca – sloj ze­mlje de­blji­ne 5-6 cm ume­re­no zbi­jen – mo­gu­će je sa­mo na rav­nim i do­volj­no sleg­nu­tim ze­mlji­šti­ma- u je­sen po­rav­na­tim i gru­bo pri­pre­mlje­nim. Vre­me pred­se­tve­ne pri­pre­me ve­za­no je za tip ze­mlji­šta i rok se­tve.