Kako da znate koliko stepeni je napolju bez termometra? Onda kad dvorišni pas uleće unutra čim otvorite vrata, iako ste mu to izričito zabranili, sigurno je minus petnaest. Kud sve na nas, tu i drska i bezobrazna klima. A deca vikala: „Kad će, pa, kad će sneg“. Eto ih sad! Širom otvorenih očiju zevaju u pahulje, hvataju na dlan, čude se kako to da ne postoje dve jednake šestokrake zvezdice…A šta mi odrasli imamo od ovolikog snega? Od vežbi s lopatom imamo samo asimetričnu upalu mišića. Dobijamo i hektolitre vode u hodnicima od dečje obuće, a bogami i obuće odraslih. (Deca su ona bića kojima nikad nije hladno. Gde ste videli dete da kaže: „Neću na sneg hladno mi je“. I kad jednom izađe ne vraća se sve dok prsti ne budu u neupotrebljivom stanju. Što opet ne znači da ga možete vući na minus dvocifrenoj temperaturi na sankama zato što je to idilično. Ili možete ali, da ga posle odleđujete fenom i sličnim aparatima za odleđivanje ekstremiteta).
Eventualna korist – nedelja bez škole. Ušteda goriva do škole za udaljenije, i novca za užinu za sve. Mlađa deca mogu naučiti sve o Eskimima jer ima dovoljno snega da se začas napravi selo sa igloima gde god hoćeš. Starija sve o novim cakama na Fejsu i Tviteru. A mame-tate-bebe-dede kako skuvati nešto bez izlaska u nabavku namirnica.
Znači, može sneg, ali da padne kulturno, nekih pedalj-dva, sa par stepeni ispod nule, ali ovo ništa ne valja. Šta god obuli sneg će ući u obuću jer premašuje visinu i najdublje čizme (jedino da prave čizme izjedna sa skafanderom). Od stalnog čišćenja snega ‘oće da se ogladni, a naš čovek nema bog zna šta da jede ni u redovnim uslovima kamoli u vanrednim. A nema baš ni limuzine koje greju čim sedne u auto, a da se voza sa taksistom svaki dan, ostaviće utisak razmaženosti ili kompleksa više (niže?) vrednosti. Gradski autobusi predviđeni su samo za ono vreme kad možete ići i peške. Ili stojte i čekajte na mećavi ako imate ćebe s rukavima. Bolovanje se, čujem, ne može više uzimati „na slepo“, a godišnji odmor se po pravilu čuva za letovanje. Hoću reći leto. To je ono godišnje doba kada je 60-tak stepeni više nego sad, pa narod ne može da izađe nigde danima zbog nezapamćenih vrućina. Pa tako pored fobije od sunca sad imamo i fobiju od snega, to jest od operacije ODLAZAK NA POSAO. Pa vi sad vidite da li nismo na pogrešnoj geografskoj širini i dužini, osim što živimo u nezgodnom vremenu.