Bi­će do­volj­no še­će­ra

Pro­iz­vo­đa­či­ma po­treb­ne sub­ven­ci­je kao u su­sed­nim dr­ža­va­ma

Do po­lo­vi­ne 1980.go­di­na, pro­iz­vod­nja še­ćer­ne re­pe u Sre­mu od­vi­ja­la se na pre­ko 20.000 hek­ta­ra, stan­dard­nog kva­li­te­ta i pri­no­si­ma pre­ko 50 t/ha. Pri­no­si ko­re­na še­ćer­ne re­pe u Sre­mu zna­čaj­no opa­da­ju, po­seb­no u pe­ri­o­du 1992. – 1995.go­di­ne , isti su bi­li is­pod 40 t/ha, sa di­ge­sti­jom ma­njom od stan­dard­nog kva­li­te­ta , dok su se i se­tve­ne po­vr­ši­ne sma­nji­va­le za po­lo­vi­nu. Po­čet­kom 1996. po­vr­ši­ne pod še­ćer­nom re­pom na­glo se sma­nju­ju, na­ro­či­to na pri­vat­nom po­se­du, to se do­go­di­lo i sa pri­no­som i kva­li­te­tom što je po­sle­di­ca vi­še fak­to­ra sa raz­li­či­tim ste­pe­nom uti­ca­ja.
Je­dan od glav­nih raz­lo­ga pa­da pri­no­sa i kva­li­te­ta kao i sma­nje­nja po­vr­ši­na pod še­ćer­nom re­pom je bo­lest ri­zo­ma­ni­ja. Zna­ča­jan deo ze­mlji­šnih po­vr­ši­na od 1990.pro­me­nio je vla­sni­ka, ri­zo­ma­ni­jom za­ra­ze­ni te­re­ni pri­pa­li su no­vim vla­sni­ci­ma ko­ji ni­su zna­li za ri­zo­ma­ni­ju. Dru­gi va­žan fak­tor pa­da pri­no­sa i kva­li­te­ta je ne­do­volj­na ko­li­či­na vo­de­nog ta­lo­ga su­ša u go­di­na­ma 1992,1993.2000.2003.2009.2011. Tre­ći fak­tor su po­zna­ti do­ga­đa­ji iz 1992. Pro­iz­vod­nja je bi­la pod uti­ca­jem eko­nom­ske blo­ka­de, (ne­do­sta­tak go­ri­va, đu­bri­va, za­štit­nih sred­sta­va itd.) ubr­za­lo je pad ove pro­iz­vod­nje. Pri­no­si ko­re­na u pro­iz­vod­noj 1992. 1993. 1994. i 1995 . go­di­ni su bi­li ve­o­ma ma­li. Upo­tre­ba mi­ne­ral­nih đu­bri­va sve­de­na je na naj­ma­nju me­ru. Usled ne­do­stat­ka po­gon­skog go­ri­va sve agro­teh­nič­ke me­re su oba­vlja­ne ne­bla­go­vre­me­no. U go­di­na­ma sa vi­škom pa­da­vi­na u ra­nu je­sen, što se do­go­di­lo 1991, 1998.  2001. 2005. 2007. i 2010. uti­caj na ma­lu di­ge­sti­ju ima­la je i ak­ti­va­ci­ja vi­ška azo­ta u ze­mlji­štu. Naj­ni­že di­ge­sti­je u 2002. i po­seb­no u 2003. go­di­ni mo­gu se ob­ja­sni­ti de­li­mič­no i me­to­dom ra­da pri­va­ti­zo­va­nih fa­bri­ka.
Naj­ve­ći pro­blem u ovoj pro­iz­vod­nji ipak pred­sta­vlja  ri­zo­ma­ni­ja , od­no­sno se­tva še­ćer­ne re­pe na ze­mlji­štu sa ri­zo­ma­ni­jom i ve­li­ka ras­pro­stra­nje­nost ove bo­le­sti u ze­mlji­šti­ma Sre­ma a po­sled­njih go­di­na i tru­lež ko­re­na – ri­zok­to­ni­ja.
One iza­zi­va­ju ugi­nja­va­nje bi­lja­ka, sma­nje­nje pri­no­sa, di­ge­sti­je i pri­no­sa še­će­ra.
Na par­ce­la­ma sa pri­sut­nim pa­to­ge­ni­ma usev ne­to­le­rant­nih sor­ti mo­že bi­ti pot­pu­no uni­šten ili sma­njen pri­nos ko­re­na i še­će­ra od 50 – 80 od­sto.
Pre­ma do­sa­da­šnjim is­tra­ži­va­nji­ma u sve­tu i kod nas, mo­guć­nost ubla­ža­va­nja “šte­ta” od ri­zo­ma­ni­je i ri­zok­to­ni­je je se­tva to­le­rant­nih sor­ti še­ćer­ne re­pe. Is­ku­stvo je po­ka­za­lo da to­le­rant­ne sor­te br­zo “za­sta­re­va­ju″ pa se mo­ra­ju za­me­nji­va­ti no­vim. Neo­p­hod­no je za­to stal­no is­pi­ti­va­nje pro­iz­vod­nih svoj­sta­va no­vih sor­ti i nji­ho­vo uvo­đe­nje u pro­iz­vod­nju.
Ka­ko je je­di­na efi­ka­sna me­ra bor­be od ri­zo­ma­ni­je i ri­zok­to­ni­je pri­me­na u pro­iz­vod­nji no­vih to­le­rant­nih sor­ti ko­je mo­gu po­ve­ća­ti pri­nos ko­re­na, sa­dr­žaj še­će­ra, is­ko­ri­šće­nje i na kra­ju naj­va­žni­ji po­ka­za­telj pri­nos še­će­ra to je za oče­ki­va­ti da se pro­iz­vod­nja še­ćer­ne re­pe re­vi­ta­li­zu­je i vra­ti na ni­vo ka­da su pri­no­si bi­li na evrop­skom ni­vou. Ovo je ostvar­lji­vo ako se po­ve­ća ce­na še­ćer­ne re­pe i pro­iz­vo­đa­či­ma ove kul­tu­re da­ju sub­ven­ci­je kao u su­sed­nim dr­ža­va­ma.