Sremska Mitrovica – Ove jeseni očekuje se da u Sremu bude posejano 56.000 hektara pod strnim žitima što je za 19 procenata veća površina nego prošle godine. Po ovom planu na pšenicu se odnosi 50.000 hektara, na ozimi ječam 3.500 hektara, na tritikale 1.500 hektara, a 1.000 hektara na uljanu repicu. Ovakav plan setve ima za osnovu praćenje plodoreda, stimulativno visoke i za proizvođače prihvatljive cene pšenice. Ukoliko se ostvari ovaj setveni plan za repromaterijal u jesenjoj setvi će trebati milijarda dinara, izračunali su stručnjaci.
Optimalni rok jesenje setve teče, a setva je praktično na početku. Na zajedničkoj sednici Odbora za agrar i Saveta grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava Sremske privredne komore prezentovani su konkretni podaci. Do sredine prošle nedelje zasejano oko 2.500 hektara pšenice, 510 hektara ozimog ječma, 315 hektara uljane repice, a tritikale nije još bio sejan, saopštio je Vladimir Vlaović, sekretar komorskog odbora za agrar.
Sumirani rezultati ovogodišnje žetve izneti na istoj sednici pokazuju da je ove godine u Sremu ostvarena proizvodnja pšenice od ukupno 217.600 tona, što daje prosečan prinos od 5,2 tone po hektaru. Ocenjeno je da je po ostvarenom prosečnom prinosu i kvalitetu roda ovogodišnja pšenice najbolja koja je rodila u poslednjoj deceniji.
– Završena je žetva suncokreta, prosečan prinos je 2,7 tona po hektaru što je za 12,5 odsto više nego lane. Soja je dala rod od 2,5 tone, ali je u odnosu na prošlu godinu to za 26 odsto manje. Smanjen je i prinos repe po dosadašnjim podacima i iznosi 46,8 tona. Istina, sva šećerna repa nije izvađena ali lane je prosečan prinos bio 51,8 tona po hektaru. Podaci vezani za merkantilni kukuruz pokazuju prosečan prinos od 6,8 tona po hekaru što je znatno manje 2010. godine kada je u Sremu ostvaren prinos od 8,5 tona po hektaru u proseku- naveo je Vlaović.
I ovom prilikom nisu izostala podsećanja na značaj primene agrotehnike u ostvarenju dobre proizvodnje. Lale Andonović, direktor PSS Sremska Mitrovica je rekao da i u sušnim godinama imamo dobre rezultate ako se primenjuje agrotehnika. On je apelovao na proizvođače da izvrše analizu zemljišta kako bi videli šta je potrebno zemljištu, a što se može nadoknaditi đubrenjem. Milan Živanović, tehnički direktor “Mitrosrema” ocenio je da se kod nas, uopšte posmatrano, malo koriste đubriva a ona su osnova za prinose. Pedložio je da se sa skupa preporuči Ministarstvu poljoprivrede da razmisli o davanju povoljnih kredita za proizvodnju đubriva.
S.Đ.