Ko će na vru­ći­ni ku­va­ti su­pu i je­sti ku­len

Mačvanska paprika za Šiđane

Šid – Sva­ka pi­ja­ca je na ne­ki na­čin svo­je­vr­sna sli­ka gra­da. Ova šid­ska, u stro­gom cen­tru je ma­la, ali „uteg­nu­ta“, do­te­ra­na i baš kao i sve dru­ge  po­de­lje­na je na dva de­la: me­sto na ko­jem se pro­da­je ze­le­niš i onaj dru­gi deo pod­jed­na­ke ve­li­či­ne na ko­jem se pro­da­je Sve i Sva­šta. Već is­pred pi­ja­ce obli­žnje tr­go­vi­ne nu­de ro­bu na sli­čan na­čin. Iz­lo­ži­li su je is­pred svo­jih du­ća­na kao na te­zga­me pa ta­ko pr­vo na­le­ti­te na čet­ke, me­tle, ko­fe, oti­ra­če, a po­tom vas sa­če­ka­ju ko­tli­ći ra­zno­ra­zne li­tra­že i iz­ra­de, a on­da su tu ne­iz­be­žni ro­šti­lji, ta­lan­da­re… U mno­go­me ove sli­ke pod­se­ća­ju na ču­ve­ni ov­da­šnji va­šar. Sam ula­zak u pi­ja­cu nu­di vam obi­lje ro­be ko­ja je iz one ka­te­go­ri­je Sve i Sva­šta- od ga­ća, ma­ji­ca, ča­ra­pa, do ko­zme­ti­ke, na­o­ča­ra i ra­zno­ra­znih dži­dža-bi­dža.

Te­ste­ni­na po me­ri

Rezanici se na vrućini slabo prodaju

Po­tom, kad kre­ne­te da­lje do­spe­te do pr­vog re­da a na ovim te­zga­ma su ko­re ra­zno­ra­zne gra­ma­že i de­blji­ne, re­zan­ci, fle­ki­ce, ta­ra­na, mlin­ci… Ov­de je  za te­zgom i Mi­trov­čan­ka Ol­ga Ar­se­nov­ski ko­ja pri­ča da je ne­ka­da svo­ju ro­bu pro­da­va­la i u ki­o­sku, ali je on sru­šen ka­da se pi­ja­ca re­kon­stru­i­sa­la i sa­da je za te­zgom.- Do­la­zim go­di­na­ma na šid­sku pi­ja­cu. Ne­gde od 1988. go­di­ne. Rad­nju ima­mo u Mi­tro­vi­ci, ali te­ška su vre­me­na pa se mo­ra pro­da­va­ti i na dru­gim me­sti­ma. Od ne­čeg tre­ba ži­ve­ti. Sre­da je pi­jač­ni dan pa je obič­no pro­da­ja bo­lja ne­go dru­gim da­ni­ma, ali opet bu­de ka­ko kad. Vru­ći­na je ovih da­na i ne­ma baš mno­go mu­šte­ri­ja. Da­nas ide lo­še zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra jer mno­gi on­da ne ku­va­ju su­pu pa im i ne tre­ba te­ste­ni­na. Mi­slim da su ce­ne do­bre- mlin­ci su 80 di­na­ra, ko­re od po­la ki­le 75 di­na­ra, re­zan­ci 200 gra­ma sto di­na­ra, pri­ča Ol­ga.

U su­sed­nom re­du Ši­đan­ka Bi­lja­na pro­da­je krom­pir. Ve­li do­ma­ći je, nji­ho­va pro­iz­vod­nja i u su­šti­ni do­bro ide. –Ima­mo svo­je mu­šte­ri­je, zna­ju da je krom­pir do­bar i go­di­na­ma ku­pu­ju kod nas. Da­nas je baš loš dan, iako su ce­ne ni­ske. Ki­lo krom­pi­ra je od 20 do 40 di­na­ra, a kra­stav­ci 20 di­na­ra, no zve­zda je upe­kla i ne­ma baš mu­šte­ri­ja, ža­li se Bi­lja­na.

Na su­sed­nim te­zga­ma ro­be u iz­o­bi­lju. Tu je pa­ra­dajz, pa­pri­ka, luk, pe­čur­ke…Bo­ga­ta po­nu­da, ali ma­lo ku­pa­ca iako je sre­da udar­ni pa­zar­ni dan.

Pa­pri­ku nu­di i Ma­čvan­ka Živ­ka Stan­če­tić iz Ba­no­vog Po­lja. Pri­ča da pa­pri­ku ra­de na ve­li­ko, ro­bu no­se u Ša­bac na kvan­taš i okol­ne pi­ja­ce, a stig­nu eto i do Ši­da-Mo­raš nu­di­ti na vi­še me­sta, jer ka­ko ćeš pro­da­ti. Tre­ba pla­ti­ti sil­ne oba­ve­ze, pr­vo dr­ža­vi po­re­ze i dok na­mi­riš osta­le tro­ško­ve ma­lo osta­ne. Ali to nam je po­sao. Ju­če u Šap­cu pa­pri­ku smo da­va­li i po 50 di­na­ra, da­nas ov­de u Ši­du nu­di­mo za 70, ali je ma­lo mu­še­tri­ja. Ra­di­mo su­prug i ja, ima­mo 1,5 hek­tar pa­pri­ke, ali sve se te­že ži­vi. Baš se vi­di da na­rod ne­ma pa­ra, ve­li Živ­ka.

Sve bo­je bre­skve

Breskve odličnog kvaliteta klasirane po veličini

Za te­zgom pre­ko pu­ta bre­skve. Kla­si­ra­ne po ve­li­či­ni i vr­sti. Od­mah se vi­di da je ro­ba pr­vo­kla­sna. Ce­ne pri­stu­pač­ne 40 i 50 di­na­ra, a „će­la­ve“ 60 i 70. Sve su iz voć­nja­ka po­ro­di­ce Hnat­ko iz Bi­kić Do­la. Tu su i ja­bu­ke i nu­de se po ce­ne 40,50,70 i 80 di­na­ra. Ku­pa­ca ma­lo. Dok raz­go­va­ra­mo sa Da­mi­rom i nje­go­vom su­pru­gom  Sla­vi­com tek po­ne­ka mu­šte­ri­ja pa­za­ri. I to po ki­lo­gram. Da­mir ka­že da ima­ju vi­še od 20 hek­ta­ra pod vo­ćem. Uglav­nom bre­skve i ja­bu­ke. Ve­li mo­že se ži­ve­ti od vo­ća ali se mno­go ra­di. Svi u po­ro­di­ci se ba­ve ovim po­slom.-Do­la­zi­mo sva­ke pi­ja­ce već de­set go­di­na i ov­de ima­mo tri te­zge. Tu je i otac Jan­ko i maj­ka Je­le­na, a pri­po­mog­ne ne­ka­da i na­ša osmo­go­di­šnja kćer­ka Je­le­na i je­da­na­e­sto­go­di­šnji sin Mi­lan. Ona­ko vi­še što­sa ra­di, za sla­do­led. Od ovog po­sla ži­vi­mo. Se­zo­na je sva­ki dan se be­re i svi ra­di­mo po ceo dan. Ima­mo i rad­ni­ke u ber­bi. Nad­ni­ca je 120 di­na­ra sat. Jed­no vre­me smo ga­ji­li i ja­go­de, ali je pro­blem bio sa be­ra­či­ma. Ni­ko ne­će da ra­di ovaj po­sao. Vo­će nam je kva­li­tet­no, ima­mo svo­je ka­le­me i hlad­nja­ču, ve­li­ka su ula­ga­nja. Po­sla se ne bo­ji­mo, ali se kri­za ose­ti. Sve što od vo­ća pre­o­sta­ne ide u ra­ki­ju ko­ju ta­ta pe­če, pri­ča Da­mir.

Za su­sed­nom te­zgom Ar­pad Vig, Ši­đa­nin ro­dom iz Er­de­vi­ka, pro­da­je pa­sulj, ja­ja, sit­ne ko­la­če…Na­đe se i po­ne­ki ku­len. Pi­ta­mo da li Ši­đa­ni je­du pa­sulj po ovoj vru­ći­ni, a Ar­pad pri­ča da tu ne­ma pra­vi­la. Ne­ka­da ide k`o lu­do, a ne­ka­da lo­še. Pa­sulj je 150 di­na­ra, kad se ku­va ne sme bi­ti klot, mo­ra se po­ja­ča­ti ne­kim su­vim re­brom, ko­le­ni­com ili ko­ba­si­com. Ne­dav­no sam pro­dao 12 ki­lo­gra­ma pa­su­lja i to ne­de­ljom i ni­smo mo­gli da se na­ču­di­mo, ta­ko da za­i­sta ne­ma pra­vi­la. Kri­zu svi ose­ti­mo, jed­no­stav­no ne­ma pa­ra pri­ča Ar­pad.

Ka­ko se bli­ži­lo sko­ro pod­ne, ta­ko su ne­ki pro­dav­ci već po­če­li da pa­ku­ju ro­bu. Na 35 Cel­zi­ju­sa u hla­du te­ško da će na­i­ći još ko­ja mu­šte­ri­ja. Ovaj pa­zar­ni dan je de­fi­ni­tiv­no loš. Do sle­de­će pi­ja­ce.

J.Zur­ko­vić

Ž.Ne­go­va­no­vić