Se­na­ži­ra­nje kao na­čin kon­zer­vi­sa­nja kr­me

Proces senažiranja je moguće potpuno mehanizovati

Naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji na­čin spre­ma­nja i kon­zer­vi­sa­nja ze­le­ne kr­me je si­li­ra­nje i to pri­rod­nim to­kom fer­men­ta­ci­je. Isto­vre­me­no, ovaj na­čin spre­ma­nja kr­me mo­guć je sa­mo kod krm­nih bi­lja­ka bo­ga­tih uglje­nim hi­dra­ti­ma. Me­đu­tim, ka­da se uka­za­la po­tre­ba za si­li­ra­njem pro­te­in­skih bi­lja­ka (le­gu­mi­no­za­ma), ko­je su si­ro­ma­šne la­ko­ra­stvor­lji­vim uglje­nim hi­dra­ti­ma (še­će­ri­ma) uvi­de­lo se da se one lo­še ili ni­ka­ko ne mu­gu si­li­ra­ti. Za do­bi­ja­nje kva­li­tet­ne si­la­že od ze­le­ne kr­me le­gu­mi­no­za neo­p­hod­no joj je do­da­va­ti kr­mu bo­ga­tu še­će­ri­ma, me­la­su, he­mij­ske pre­pa­ra­te, ko­ji su spo­sob­ni po­bolj­ša­ti si­la­ži­ra­nje, ve­štač­ki je za­ki­se­li­ti ili ste­ri­li­sa­ti. U no­vi­je vre­me, sve vi­še je u pri­me­ni no­vi na­čin spre­ma­nja i kon­zer­vi­sa­nja le­gu­mi­no­za sa­mo­kon­zer­vi­sa­njem pre­tod­no pro­ve­nje­ne ze­le­ne kr­me ili bi­lja­ka sma­nje­ne vla­žno­sti, či­me se omo­gu­ću­je do­bi­ja­nje vi­so­ko­kva­li­tet­ne stoč­ne hra­ne, po­zna­te pod na­zi­vom „se­no-si­la­ža“ ili se­na­ža, a taj po­stu­pak zo­ve se se­na­ži­ra­nje.

Šta je se­na­ža ?

Se­na­ža je ob­lik stoč­nog hra­ni­va ko­je vi­še pod­se­ća na se­no, ali de­li­mič­no i na si­la­žu, od­no­sno se­na­ži­ra­nje je na­čin spre­ma­nja stoč­ne hra­ne (kr­me), re­la­tiv­no no­vi­jeg da­tu­ma, po­seb­no kod nas.

Za­što kon­zer­vi­sa­nje sa­na­ži­ra­njem, a ne si­li­ra­njem?

Pre­ma broj­nim is­ku­stvi­ma i re­zul­ta­ti­ma spra­vlja­nja i is­ko­ri­šća­va­nja se­na­že, po­stig­nu­ti su pro­iz­vo­di i eko­nom­ski efek­ti sa bo­ljim re­zul­ta­ti­ma ne­go sa se­nom i si­la­žom. Pri pra­vil­nom po­stup­ku ma­nji su gu­bi­ci, a kr­ma sa sa­dr­ža­jem vla­ge 45-50%, za­dr­ža­va sve­ži­nu, osta­je list u ce­li­ni, ne­ma me­ha­nič­kih gu­bi­ta­ka, oču­va se pri­rod­na bo­ja i mi­ris, a he­mij­ski sa­stav se­na­že je ne­znat­no pro­me­njen u od­no­su na ze­le­nu kr­mu. U po­stup­ku pri­pre­me se­na­že obra­zu­je se znat­no ma­nje or­gan­skih ki­se­li­na (po­seb­no mleč­ne i sir­ćet­ne ki­se­li­ne). S tim u ve­zi, pH vred­nost se­na­že osta­je na vr­lo vi­so­kom ni­vou. Ma­nja ki­se­lost, od­no­sno vi­ša pH vred­nost se­na­že u od­no­su na si­la­žu, omo­gu­ća­va nje­no ko­ri­šće­nje u ko­li­či­ni osnov­nog hra­ni­va za sve ka­te­go­ri­je pre­ži­va­ra. Zbog sve­ga na­ve­de­nog, sto­ka ra­do je­de se­na­žu, bo­lje od mno­gih dru­gih ka­ba­stih hra­ni­va. Pre­ma kon­zu­mi­ra­nju se­na­že lu­cer­ke od stra­ne ju­na­di bi­la je 98,1%, a ba­li­ra­nog se­na lu­cer­ke 93,8%, da­kle za 4,3% vi­še.

Pri pro­iz­vod­nji se­na­že sa 1 ha do­bi­ja se vi­še krm­nih je­di­ni­ca, ne­go pri spre­ma­nju se­na (1000-1500) i si­la­že (300-400). Pri se­na­ži­ra­nju po­sti­že se za 30 po­sto vi­še su­ve ma­te­ri­je po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne, za 44 po­sto bo­lja je svar­lji­vost pro­te­i­na, od­no­sno u ce­li­ni za 45 po­sto bo­lja je svar­lji­vost SM, ne­go što je slu­čaj pri spre­ma­nju se­na tra­va. Pro­ces se­na­ži­ra­nja je mo­gu­će u pot­pu­no­sti me­ha­ni­zo­va­ti. Osim to­ga, se­na­ža se ne smr­za­va, a pri nje­nom spre­ma­nju is­klju­či­je se pre­voz ve­li­ke ko­li­či­ne vla­ge (vo­de). Pro­iz­vod­nja se­na­že ma­nje za­vi­si od vre­men­skih uslo­va, ne­go spre­ma­nje se­na, za­to što za pro­ve­nja­va­nje tra­ve u po­lju tre­ba 3-4 pu­ta ma­nje vre­me­na ne­go za su­še­nje se­na, ta­ko da se se­na­ži­ra­nje po­ka­za­lo kao do­bro re­še­nje za spa­ša­va­nje ot­ko­sa u go­di­na­ma ka­da ki­ša ne do­zvo­lja­va da se ze­le­na ma­sa osu­ši i po­ku­pi u vi­du se­na.

Uslo­vi za se­na­ži­ra­nje

Osnov­ni ele­men­ti teh­no­lo­gi­je spre­ma­nja se­na­že su: zna­čaj­no pro­ve­nja­va­nje ze­le­ne ma­se (40-60%) i stva­ra­nje uslo­va za obra­zo­va­nje i oču­va­nje vi­so­ke kon­cen­tra­ci­je ugljen­di­ok­si­da (CO2) u si­lo­o­bjek­tu. Za se­na­ži­ra­nje se pra­ve po­seb­ni objek­ti tzv. „se­na­že­ri“. Ide­al­ni „se­na­že­ri“ su si­lo­o­bjek­ti ko­ji obez­be­đu­ju pot­pu­nu her­me­ti­za­ci­ju na­kon nji­ho­vog pu­nje­nja. Ta­ko­đe, obez­be­đe­ni su opre­mom za me­ha­ni­zo­va­no pu­nje­nje i iz­u­zi­ma­nje pri ko­ri­šće­nju se­na­že. Sa gle­di­šta kva­li­te­ta se­na­že ovi si­lo­si su naj­bo­lji. Je­di­na pre­pre­ka za ši­re ko­ri­šće­nje ovih si­lo­sa či­ni ce­na, bu­du­ći da su to naj­sku­plji objek­ti ove vr­ste po je­di­ni­ci ka­pa­ci­te­ta. Kod ovih si­lo­sa se unu­tra­šnji zid pre­ma­zu­je ra­di za­šti­te od­re­đe­nim za­štit­nim sred­stvi­ma, sta­klo­e­maj­lom, pla­stič­nom ma­som i sl. S ob­zi­rom na vr­lo vi­so­ke in­ve­sti­ci­je ovi si­lo­bjek­ti se ko­ri­ste za naj­vred­ni­ja hra­ni­va, kao što su ku­ku­ru­zno zr­no i klip vi­so­ke vla­žno­sti, a isto ta­ko i „se­na­žu“ od lu­cer­ke i tra­va sa 45-55% vla­žno­sti. Mo­gu­će je se­na­žu pra­vi­ti i u ne­što skrom­ni­jim i jef­ti­ni­jim si­lo­o­bjek­ti­ma, ali se mo­ra ra­ču­na­ti na ve­će gu­bit­ke pri se­na­ži­ra­nju, pa čak i kva­re­nje se­na­že. Dru­gim re­či­ma za do­bar kva­li­tet se­na­že, si­lo­o­bje­kat tre­ba da obez­be­di go­re na­ve­de­ne uslo­ve. U no­vi­je vre­me, ve­ćim ko­ri­šće­njem raz­li­či­tih sin­te­tič­kih (pla­stič­nih) ma­te­ri­ja­la, kao što je po­lu­vi­nil (PV), raz­vi­jen je na­čin kon­zer­vi­sa­nja ma­se u si­lo-fo­li­ja­ma ,tzv. „si­lo-ko­ba­si­ca­ma“ ili „si­lo-rol­ba­la­ma“. Ot­ko­si se sa­ku­plja­ju u rol ba­le ko­je se umo­ta­va­ju u fo­li­je ko­je se do­bro za­va­re ili za­ve­žu i na taj na­čin obez­be­di pot­pu­na ana­e­ro­bi­za­ci­ja i hre­me­ti­za­ci­ja si­lo­o­bjek­ta, od­no­sno si­lo-rol­ba­le. Pu­nje­nje i po­sta­vlja­nje fo­li­ja je jed­no­stav­no, oba­vlja se na po­god­nom me­stu, u kru­gu eko­nom­skog dvo­ri­šta, od­no­sno u bli­zi­ni sto­čar­skih obje­ka­ta. Me­đu­tim, ma­ši­na za pu­nje­nje i va­ku­mi­ra­nje, i fo­li­ja ko­ja je za jed­no­krat­nu upo­tre­bu, su do­sta sku­pi. Naj­ve­ću opa­snost za ova­ko skla­di­šte­nu se­na­žu pred­sta­vlja­ju ru­pe na fo­li­ji na­či­nje­ne od pti­ca i glo­da­ra, što omo­gu­ća­va pro­di­ra­nje vo­de i va­zdu­ha u si­lo-ko­ba­si­cu.

Obez­be­đe­nost ga­zdi­na­sta­va uslo­vi­ma za se­na­ži­ra­nje kr­me

Na­ša po­ljo­pri­vred­na ga­zdin­stva ne po­se­du­ju kva­li­tet­ne si­lo objek­te za spra­vlja­nje se­na­že. Ulo­že­na sred­stva za pra­vlje­nje obje­ka­ta za se­na­žu kao i me­ha­ni­za­ci­je se spa­ša­va­njem 2-3 ot­ko­sa ze­le­ne ma­se u ki­šnim go­di­na­ma vra­ća­ju.

Dipl. inž. polj. Želj­ko Gra­o­vac

Struk. inž. polj. Mi­lan Mi­lić