Srp­sko pe­vač­ko dru­štvo u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci  sa ho­ro­vo­đom Pe­trom Kran­če­vi­ćem (1907)

Srem­ci ni­su za­o­sta­ja­li

Srp­sko pe­vač­ko dru­štvo u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci sa ho­ro­vo­đom Pe­trom Kran­če­vi­ćem (1907)

Pr­vi pe­ri­od or­ga­ni­zo­va­nog hor­skog pe­va­nja po­či­nje for­mi­ra­njem, pr­vog u Sr­ba, Srp­skog cr­kve­nog pe­vač­kog dru­štva u Pan­če­vu 1838. go­di­ne ko­je je, po­tom, de­ce­ni­ja­ma bi­lo ras­plod­nik ka­ko mu­zič­ke kul­tu­re, ta­ko i pa­tri­ot­skih ide­a­la srp­skog gra­đan­stva. Di­ja­log iz­me­đu sve­šte­nog li­ca i poj­ca obo­ga­ćen je ta­ko što je na sve­šte­nič­ke vo­zgla­se od­go­va­rao hor. Pe­vač­ke dru­ži­ne u pr­vom pe­ri­o­du ka­rak­te­ri­še ne­do­volj­na po­dr­ška i ne­ra­zu­me­va­nje vi­đe­ni­jih lju­di to­ga vre­me­na za rad ova­kvih umet­nič­kih ob­li­ka de­lo­va­nja i ne­tr­pe­lji­vost od stra­ne ak­tu­el­nih vla­sti…
Ta­ko u uvo­du svo­je no­ve knji­ge Hor­sko pe­va­nje u Voj­vo­di­ni 1838 – 1939. pi­še ugled­ni pro­fe­sor kla­vi­ra, ho­ro­vo­đa, ru­ko­vo­di­lac tam­bu­ra­ških or­ke­sta­ra i mu­zič­ki pe­da­gog Jo­van Jer­kov (Bač­ka Pa­lan­ka, 1937), ob­ja­šnja­va­ju­ći ujed­no i za­što se opre­de­lio za po­me­nu­tu go­di­nu u na­slo­vu. A ovo nje­go­vo de­lo, u iz­da­nju Ba­nat­skog fo­ru­ma (Zre­nja­nin, 2011), plod je vi­še­de­ce­nij­skog lič­nog mu­zič­kog de­lo­va­nja i is­ku­stva, te­melj­nog is­tra­ži­va­nja, sa­rad­nje i po­mo­ći broj­nih po­zna­va­la­ca hor­ske te­ma­ti­ke, iz svih voj­vo­đan­skih kra­je­va.
Sa­ma pri­ča, ka­že Jer­kov, po­či­nje od pro­te Kon­stan­ti­na Asa­no­vi­ća, ko­ji je uve­rio cr­kve­ni od­bor da u Pan­če­vu, 29. mar­ta 1838, osnu­je hor – Srp­sko cr­kve­no pe­vač­ko dru­štvo. Ono na­ro­či­to do­bi­ja na za­ma­hu i ugle­du po­što za ho­ro­vo­đu do­la­zi Ni­ko­la Đur­ko­vić (1812 – 1876), sve­stra­na mu­zič­ka i po­zo­ri­šna lič­nost, ko­ji uvo­di če­tvo­ro­gla­sno li­tur­gij­sko po­ja­nje, ne za­ne­ma­ru­ju­ći pri­tom iz­vo­đe­nje sve­tov­nih kom­po­zi­ci­ja. Ka­ko se do­bar glas na­da­le­ko čuo, usko­ro su se ogla­si­li cr­kve­ni ho­ro­vi i u mno­gim dru­gim me­sti­ma ši­rom Austri­je, Ugar­ske i Sr­bi­je, pa ta­ko i u Ru­mi, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Srem­skim Kar­lov­ci­ma, Ši­du…
Za po­što­va­o­ce mu­zič­kog ži­vo­ta i či­ta­o­ce knji­ge Jo­va­na Jer­ko­va u Sre­mu, na­ro­či­to će bi­ti od ko­ri­sti ode­ljak ko­ji se od­no­si na raz­voj hor­skog pe­va­nja iz­me­đu Du­na­va i Sa­ve. Po­seb­no je ob­ra­đen za­če­tak hor­skog ži­vo­ta u Be­o­či­nu, Iri­gu, Ru­mi, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, Sta­roj Pa­zo­vi i Ši­du, ta­ko­đe i u od­re­đe­nim se­o­skim sre­di­na­ma – Če­re­vi­ću, Voj­ki, Go­lu­bin­ci­ma, Be­le­gi­šu i Er­de­vi­ku. Na­rav­no, ni­su iz­o­sta­li Srem­ski Kar­lov­ci i Ze­mun, ta­ko­đe i po­je­di­na srem­ska me­sta u da­na­šnjoj Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj.
Naj­vi­še ho­ro­va u ob­u­hva­će­nom sto­go­di­šnjem pe­ri­o­du, ka­da je o Sre­mu reč, bi­lo je u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, gde po­seb­ne za­slu­ge pri­pa­da­ju kom­po­zi­to­ru i ho­ro­vo­đi Pe­tru Kran­če­vi­ću. Autor po­mi­nje sle­de­ća mi­tro­vač­ka dru­štva i nji­ho­ve ho­ro­ve: Srp­sko cr­kve­no pe­vač­ko dru­štvo (osno­va­no 1865), Srp­sko pe­vač­ko dru­štvo “Stra­ži­lo­vo” (1912), Srp­sko za­na­tlij­sko pe­vač­ko dru­štvo “Stra­ži­lo­vo” (1935), Hr­vat­sko pje­vač­ko dru­štvo “Na­da” (1886), Hr­vat­sko ra­tar­sko i pro­svjet­no dru­štvo “To­mi­slav” (1910) i Omla­din­sko hr­vat­sko pro­svjet­no dru­štvo (1920). U Ru­mi, po­sto­ja­li su Srp­sko cr­kve­no pe­vač­ko dru­štvo (1862) i Hr­vat­sko pe­vač­ko dru­štvo “Je­din­stvo” (1920), a srp­ska cr­kve­na dru­štva još u Srem­skim Kar­lov­ci­ma (1874), Ši­du (1876), Sta­roj Pa­zo­vi (1903), Iri­gu (1905), Er­de­vi­ku (1906), Voj­ki (1907), Be­o­či­nu (iz­me­đu dva svet­ska ra­ta), itd.

D. Po­zna­no­vić

Kategorije Kultura