Danijela pre odlaska u bolnicu

Da­cin hod po mu­ka­ma

Danijela pre odlaska u bolnicu

Sva­ko­ga me­se­ca po­ro­di­ce Dra­ško­vić i Ko­va­če­vić mo­ra­ju da obez­be­de 100.000 di­na­ra da bi de­vet­na­e­sto­go­di­šnja Da­ni­je­la Ko­va­če­vić osta­la da­lje na re­ha­bi­li­ta­ci­ji u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za ne­u­ro­lo­ška i post­tra­u­mat­ska sta­nja ‘’Dr Bo­ri­vo­je Gnja­tić’’ u Sta­rom Slan­ka­me­nu. Ta­mo je sme­šte­na u ma­ju pro­šle go­di­ne, so­ci­jal­no je sno­si­lo tro­ško­ve za pr­va tri me­se­ca, te­ret da­ljeg le­če­nja pao je na po­ro­di­cu…

O to­me ka­ko se ži­vot jed­ne in­đij­ske po­ro­di­ce pro­me­nio iz ko­re­na, Ve­sna Dra­ško­vić, maj­ka ne­sret­ne de­voj­ke Da­ni­je­le ka­že:

– Mo­ja Da­ca je bi­la jed­na zdra­va, ve­dra, uvek na­sme­ja­na i ras­po­lo­že­na de­voj­ka. Upo­zna­la je Si­ni­šu, ro­di­la se obo­stra­na lju­bav. Osta­la je u dru­gom sta­nju i re­ši­la da ro­di be­bu. Ta­da je ima­la sa­mo 17 go­di­na. 14. ok­to­bra 2009. oti­šla je od ku­će u bol­ni­cu, u po­ro­di­li­šte u No­vi Sad i još se ku­ći ni­je vra­ti­la, očaj­na je maj­ka Ve­sna. Da­ca je u bol­ni­ci pro­ve­la dva Bo­ži­ća, dve no­ve go­di­ne, u bol­ni­ci je po­sta­la pu­no­let­na…

 

Kob­no iz­gu­blje­no vre­me

Danijela, ovih dana

– S ob­zi­rom da je sti­gla ‘’otvo­re­na’’ u po­ro­di­li­šte oče­ki­va­li smo da će se br­zo po­ro­di­ti. Ni­je išlo la­ko, pro­šla su dva ipo sa­ta, on­da su nam u bol­ni­ci re­kli da ide­mo ku­ći jer je već bi­lo dva sa­ta po po­no­ći i da će nam ja­vi­ti ka­da se be­ba ro­di. Pro­šli su sa­ti od prijema do od­lu­ke o car­skom re­zu, kob­no iz­gu­blje­no vre­me za mo­ju Da­cu. Su­tra­dan, ka­da smo se ču­le, re­kla mi je da se ro­di­la ma­la Ma­ri­ja ali da se ona ne ose­ća do­bro, da je ko­či le­va stra­na, da ima ja­ke bo­lo­ve i tem­pe­ra­tu­ru… Iz da­na u dan joj je bi­lo sve lo­ši­je. Le­kar ko­ji ju je po­ro­dio ni jed­nom ni­je do­šao da je obi­đe. Tek ka­da je do­bi­la upa­lu plu­ća i ka­da se po­ža­li­la na ne­sno­sne bo­lo­ve le­ka­ri su se ozbilj­ni­je njom po­za­ba­vi­li. In­fek­ci­ja se tad već pro­ši­ri­la, ura­di­li su re­o­pe­ra­ci­ju re­za ko­ji je bio iz­vor in­fek­ci­je… Dok sam ži­va, pam­ti­ću taj 26. ok­to­bar 2009. Ose­ti­la sam da se ne­što stra­šno de­ša­va, ni­ko na ode­lje­nju ni­je po­di­zao slu­ša­li­cu, Da­ca se ni­je ja­vlja­la na mo­bil­ni. Naj­zad su se ja­vi­li na ode­lje­nju i re­kli mi da je mo­ja ćer­ka ima­la klo­nič­ni na­pad, da je in­fek­ci­ja za­hva­ti­la mo­zak, da je sr­ce sta­lo. Ka­sni­je sam sa­zna­la da je pre­ži­ve­la za­hva­lju­ju­ći ana­ste­zi­o­lu dr Mi­lo­va­no­vi­ću ko­ji je u od­sud­nom tre­nut­ku bio po­red nje i od­re­a­go­vao ka­ko tre­ba, pri­ča ve­o­ma uz­bu­đe­na Da­ni­je­li­na maj­ka Ve­sna.

Da­ca je pri­klju­če­na na apa­ra­te, po­či­nje nje­na bor­ba za ži­vot ko­ja tra­je do da­nas. U po­ro­di­ci se sve okre­nu­lo za 360 ste­pe­ni.

 

Vi­dan fi­zič­ki opo­ra­vak

Majka Vesna Drašković

– U ma­ju pro­šle go­di­ne iz no­vo­sad­ske bol­ni­ce pre­me­šte­na je u Slan­ka­men. Za­hva­lju­ju­ći iz­u­zet­noj struč­no­sti i po­žr­tvo­va­no­sti me­di­cin­skog oso­blja od fi­zi­o­te­ra­pe­u­ta Gi­le­ta, do dr Zlat­ko­vi­ća i di­rek­tor­ke dr Mir­ja­ne Al­bot, Da­ca je ovih da­na po­če­la da uzi­ma pri­rod­nu hra­nu, a do ju­če se hra­ni­la na že­lu­dač­nu son­du. Iako u vi­gil­noj ko­mi, po­če­la je da še­ta, vi­dan je fi­zič­ki opo­ra­vak ali je psi­ha od­sut­na, ni­ko­ga ne pre­po­zna­je… Sa­mo tri me­se­ca so­ci­jal­no je sno­si­lo tro­ško­ve nje­nog bo­rav­ka u slan­ka­me­nač­koj bol­ni­ci, dva­na­est me­se­ci una­zad po­ro­di­ca mo­ra me­seč­no da obez­be­di 100.000 di­na­ra. Bi­lo bi do­bro ka­da bi Mi­ni­star­stvo zdra­vlja sno­si­lo tro­ško­ve nje­nog bo­rav­ka u Slan­ka­me­nu a no­vac ko­ji mi pri­ku­pi­mo uz po­moć lju­di do­bre vo­lje, po­slu­žio bi da Da­cu od­ve­de­mo na jed­nu ne­u­ro­lo­šku kli­ni­ku u Mo­skvi gde bi ura­di­li neo­p­hod­ne pre­gle­de i do­bi­li da­lje smer­ni­ce za le­če­nje, ka­že Ve­sna Dra­ško­vić.

Sva­ko ve­če u 19 ča­so­va Ve­sna na­zo­ve bol­ni­cu u Slan­ka­me­nu da ču­je ka­ko je Da­ca, ima li pro­me­na, strah joj se uvu­kao pod ko­žu i bez po­zi­va pre spa­va­nja ne bi mo­gla noć da pre­bro­di.

Ma­la Ma­ri­ja je, ovih da­na, na­pu­ni­la 20 me­se­ci, po­če­la je da pri­ča, zna da ka­že: „Ma­ma spa­va“. O njoj bri­nu ba­ba Ve­sna, ta­ta Si­ni­ša, ujak Da­mjan ko­ji ima sa­mo de­vet go­di­na… Svi oni ži­ve za tre­nu­tak ka­da će im se Da­ca vra­ti­ti. Ima­ju to­li­ko to­ga da joj is­pri­ča­ju.

– Imam ose­ćaj da joj tre­ba ta­ko ma­lo da nam se vra­ti, sa­mo­u­ve­re­na je majka Ve­sna.

 

Da se vra­ti osmeh Da­ci

Svi oni ko­ji mo­gu i že­le da po­mog­nu po­ro­di­ci Da­ni­je­le Ko­va­če­vić iz In­đi­je mo­le se da no­vac upla­te di­rek­no na ra­čun Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce u Sta­rom Slan­ka­me­nu ili na ži­ro ra­čun otvo­ren za ove na­me­ne u ‘’ProC­re­dit Ban­ci’’ AD sa na­zna­kom za Da­ni­je­lu Ko­va­če­vić.

Broj di­nar­skog ra­ču­na je:

220-293-0000020979-08,

a broj de­vi­znog:

2010992715181.

Z.G.S.

 

Kategorije Reportaža