• nedelja, 16. jun 2024.
Svaka druga kuća – Dragoljubova
Reportaža | Ruma
0 Komentara

Svaka druga kuća – Dragoljubova

1. oktobar 2023. godine

Za majstora Dragoljuba Obrenovića iz Rume se kaže da je zidao skoro svaku drugu kuću u gradu, a na primorju nekadašnje nam SFRJ skoro svaku drugu vikendicu rumskih advokata i trgovaca. U penzionerskim danima uživa već 10 godina i radi tek ponešto sebi za dušu i prijateljima, jer takav majstor, kažu mnogi kojima je zidao kuće, danas se teško može naći.

Rodom je iz okoline Bratunca, a u Rumu je došao pre pola veka i do penzije, tačnije punih 40 godina zidao je po gradu, pa danas skoro svaka druga, što bi se reklo čestita kuća, kakve su se nekad zidale, jeste njegov majstorluk. Važio je i danas važi za neprevaziđenog građevinca koji je kuće pravio “kako Bog zapoveda”.

-Škola u mom rodnom kraju je za mene bila gubljenje vremena, napustio sam je u šestom razredu i krenuo sam sa majstorima. To mi je bila najbolja škola, što bi danas rekli praksa. Pre Rume sa majstorima sam bio u Lazarevcu, Obrenovcu, Beogradu, Batajnici i na kraju završim ovde. Živeo sam svo to vreme u Bosni, tamo su mi i ćerke rođene, a ’74. sam došao u Rumu i ostao. Volim ovaj grad kao da sam odavde rodom – kaže Dragoljub.

Od te 1974. godine do današnjeg dana, domovima koje je ozidao ne zna se broj. Imao je svoju firmu, a gazdama je bilo dovoljno samo da ga pozovu i dalje da ništa ne brinu, jer Dragoljub je imao sve, kamion, opremu, alate, ljude i dobru volju da se posao uradi kako treba, pa su kuće koje je on zidao i danas na ceni kao kvalitetne kojima vreme još uvek ne može mnogo da naudi.

-Dobar majstor i zadovoljne mušterije su najbolja reklama. Moje mušterije su bili ljudi iz svih oblasti, trgovci, advokati, seljaci, radnici po Rumi, Irigu i svim okolnim selima. Zidao sam i prizemne kuće koje su se pravile u početku, a posle je oko osamdesetih godina krenula moda spratnih kuća. Dobar majstor, a moja ekipa je to bila, nisku kuću umela je da ozida za mesec dana, za spratnu je trebalo bar dva, a danas vidim da sve te kuće stoje kao i kad su podignute – dodaje Dragoljub.

Njegov posao je bio da sa svojim majstorima koje angažuje ozida kuću, a “ključ u ruke” je bio njegov sistem, jer je imao partnere drugih zanata-vodoinstalatere, električare, keramičare, limare i sve ostale koji su završavali posao.

-I danas kada prođem pored “mojih” kuća mogu samo da budem zadovoljan jer meni je najvažnije da svaki posao uradim čestito. I sa 75 godina, koliko imam, srce mi je puno kada mi stare mušterije kažu ”gde si, majstore?”, da su i posle mnogo godina zadovoljni, da nikada ni sa kim nijedan problem nisam imao, da mogu dignute glave da kažem da sam bio čestit majstor – kaže Dragoljub Obrenović.

Danas kaže da se ne zna broj kuća i objekata koje je podigao, a kada smo se sa njim provozali Rumom, u svakoj ulici pokazuje “svoje kuće”. Imao je ideju da napravi fotoalbum, ali i to je teška priča jer preko 60 godina zidarskog posla teško može da stane u bilo koji album, osim u sećanja.

Ljubiša Lukić iz Rume samo je jedan od mnogobrojnih Dragoljubovih mušterija. Spratna kuća na uglu Lenjinove i Orlovićeve ulice i danas privlači pažnju, iako je završena 1981. godine.

-Dragoljub je drugi majstor koji je ispravljao brlje prvog majstora. Četrdesetdve godine je prošlo i skoro da svaki dan pomenem. Pošten je majstor i imao je poštene i vredne radnike sa sobom. Za 42 godine sve stoji kako je on napravio, bez popravki, ispravki, tolike godine čak ni stolariju nismo menjali. Za to vreme kuću samo krečimo i održavamo. Šta više treba reći. On je bio umetnik, a ne majstor, sećam se čak kad je omalterisao zid, moleri nisu morali ni glet da stavljaju – hvali Ljubiša majstora Dragoljuba.

Ovaj čovek je i veliki dobrotvor, pomagao je svim crkvama u Rumi, a u Vaznesenjskoj crkvi ozidao je česmu oko koje se takođe okupljaju vernici. Veliki je zaštitnik bunara, ozidao je mnoge, a na prvom mestu bunare u kućama svojih ćerki. Bunar, kao i prag su sveta mesta svake kuće, porodici daju život čega ljudi često nisu ni svesni.

-Polako gubimo svest koliko je bunar važan da ga svaka kuća ima, pa makar ne koristili vodu sa njega. Do sada sam sigurno ozidao više desetina bunara za tehničku vodu, za zalivanje bašti, za ne daj Bože ako nestane gradske vode… I svima napomenem da se bunar i po prestanku korišćenja nikako ne sme u potpunosti zazidati. Dovoljno je ostaviti bar mali otvor, jer predanje kaže da za porodicu nikako nije dobro kada se bunar kao izvor života uništi. Ja sam život slavio gradeći gledajući kako se kuće useljavaju porodice, kako se tu rađaju deca, danas već unuci, kako se u kućama koje sam gradio smenjuju generacije, živi i to mi je najveća satisfakcija – dodaje Dragoljub.

Kako kaže svaki posao je zlata vredan dokle god je pošten. Njemu je njegov omogućio lep život, da izvede i obezbedi decu i unuke na pravi put, ispunjene penzionerske dane i osećaj da je sve u životu radio kako treba.

-Nisam pogrešio kada sam sa 13 godina otišao iz škole. Tada sam moje krave dao drugarici da ih čuva umesto mene, da bih ja mogao da radim sa zidarima i zaradim veće pare. Čak sam i tu zaradu delio na pola sa njom jer mi je praktično pomogla da idem na zanat. Danas sam prezadovoljan što su moji izbori bili takvi i opet bih radio sve isto – zaključuje majstor Dragoljub.

S. Belotić

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: