Američki san je dugo bio cilj mnogih, Sjedinjene Države smo svi pomalo romantizovali i zamišljali kao zemlju beskrajnih mogućnosti, mahom zbog filmova i serija koje su nas kao klince opčinjavali i nosili u jedan drugi svet koji je bio potpuna suprotnost teške svakodnevice koju smo proživljavali od devedesetih pa nadalje. Međutim izgleda da je ovaj san već neko vreme odsanjan. Kapije nekada obećane zemlje su otvorene, a ono što je iza njih nije ni blizu tako sjajno, savršeno i lepo kao što nam se nekada činilo.
Vodeći se željom da i sam pokuša da ugrabi za sebe deo tog američkog sna, pre nekoliko godina iz Jarka u Njujork zaputio se Nenad Moconja. Sremac, maratonac, frizer odlučio je da okuša svoju sreću u jednom od najvećih gradova na ovom svetu. U Sjedinjene Države odveo ga je sport, ali posle nekoliko godina u “Velikoj jabuci” Nenad sve češće razmišlja o povratku u svoju rodnu zemlju. Život u Njujorku ima brojne prednosti, ali i mane, ono što mu najviše nedostaje pored porodice i prijatelja, jeste srpska hrana koja je u odnosu na američku neuporedivo bolja i zdravija.
-Njujork je grad koji bez razmišljanja treba posetiti, ali živeti u njemu ponekad predstavlja pravi izazov – kaže Nenad za “Sremske novine” i nastavlja sa pričom o tome kako se pre skoro sedam godina preselio u Njujork.
-Kao neko ko se bavi trčanjem učešće na Njujorškom maratonu, kao najvećem sportskom događaju ovog tipa je bila velika želja, tako da sam u dva navrata aplicirao za vizu, kako bih bio deo toga. Prvi put sam odbijen, ali drugi put me je pogledala sreća i tako sam se našao u SAD-u. Odlučio sam da ostanem i bavim se frizerskim poslom, jer sam za to kvalifikovan – kaže Nenad.
Do zelene karte njegov put je bio izuzetno dug, pa se u Srbiju prvi put nakon odlaska vratio posle šest i po godina.
-Upoređujući život tamo i ovde mogu reći da su mnoge stvari dosta slične, samo je tamo viši standard, nešto što mi nemamo, a prvenstveno mislim u materijalnom smislu. Oni imaju i dosta stvari o kojima mi ovde maštamo, a koje su tamo prilično dostupne. Ipak, oni nemaju dušu kao ljudi iz ovih krajeva, nemaju hranu kao što je naša, ne nalaze vreme za porodicu i prijatelje, za druženje. Tamo se radi od jutra do mraka, svi jure samo za novcem, što nama Balkancima nije u potpunosti shvatljivo. Da se razumemo, ljudi i u ovim krajevima jure za parama, ali mi ipak volimo i da ih potrošimo, da odemo u kafanu, da priuštimo sebi druženje, izlazak. U Americi svako gleda samo i isključuvo sebe. Standard je potpuno drugačiji i mislim da je generalno kvalitet života tamo, verovali ili ne, prilično loš. Njujork je prelep grad, ali samo turistički, jer loših strana je na pretek, po mom mišljenju više nego dobrih, pa tako bih istakao metro i vozove u kojima nekada provedem sate na putu do posla i nazad, grad je strašno prljav i pun pacova, rakuna, lisica, vazduh je izuzetno zagađen, puno je emigranata i sve je nebezbedniji. Isto tako poseduje, s druge strane, nebrojeno kulturno-istorijskih građevina koje treba videti, muzeja, raznih znamenitosti i naravno nezaobilazan je Central park koji ja lično obožavam i u kojem trčim bar jednom ili dvaput nedeljno – objašnjava 41-godišnjak.
Nenad dodaje da se on i pored velikih razlika ipak dobro uklopio u američki način života.
-Po prirodi sam prilagodljiv, ali isto tako kreirao sam neki svoj svet u kojem dobro funkcionišem, znam šta su mi prioriteti, ali isto tako svestan sam da je najpametnije prihvatiti pravile igre. Ono što mene čini srećnim i održava jeste trčanje. To je moj način da se izborim sa svakodnevnim stresom i problemima. Trčanje mi pomaže da neutrališem negativne stvari i da se osećam bolje. Održava me zdravim, ali i mladim. Istrčao sam do sada pet Njujorških maratona, ove godine i Bostonski, a pre samo nekoliko dana i Berlinski. Inače, moram da se pohvalim da sam dobitnik brojnih priznanja, dva puta sam u Njujorku bio nominovan za trkača godine u svojoj starosnoj kategoriji, a nadam se da ću u budućnosti tu nagradu i osvojiti – priča Njujorčanin iz Srema.
Što se samog posla tiče, prilično je zadovoljan, ali kao i svi radi po ceo dan. Amerikanci, navodi Nenad, dosta cene njegovu struku i kada su zadovoljni vrlo su darežljivi, te ostavljaju pozamašne bakšiše.
Nenad je u Srbiju došao na kratko i to pre nekoliko dana posle istrčanog maratona u prestonici Nemačke.
-Jako mi nedostaju porodica, rodbina i prijatelji, pa iako postoje društvene mreže i svakodnevno imam mogućnost da se čujem sa najbližima, nije to isto. Kada sam video moje roditelje posle toliko godina, to nisu bili ljudi koje sam ostavio, ostarili su i promenili se. Šest i po godina nije kratak period. Inače, mogu reći da mi osim ljudi puno toga nedostaje, hrana pogotovo. U Americi je većina gojazna, a paradoksalno, hrana je užasna. Ovde je čistiji vazduh, zdravija je sredina i okruženje. Ljudi imaju vremena jedni za druge. Kada sam posle toliko vremena u tuđini izašao na ulicu i prošetao svojim selom osećaj je bio fenomenalan i shvatio sam da ima istine u onoj „moje selo lepše od Pariza“, u ovom slučaju od Njujorka – kroz šalu poručuje Nenad, koji ističe da u Americi svakako ne planira da dočeka starost, već svoju budućnost ipak vidi u Srbiji.
D. Tufegdžić
