Pe­va na tri je­zi­ka

Ta­tja­na Nađ na na­stu­pu u Ru­skom Kr­stu­ru

Bačinci – Pro­te­kla go­di­na do­ne­la je po­seb­nu ra­dost 18.- go­di­šnjoj Ta­tja­ni Nađ iz Ba­či­na­ca. Na­i­me, ova mla­da sre­do­njo­škol­ka osvo­ji­la je pr­vo me­sto i ti­tu­lu „naj­lep­ši glas“ na tra­di­ci­o­nal­nom Fe­sti­va­lu ru­sin­ske kul­tu­re „Cr­ve­na ru­ža“, ko­ji je odr­žan u Ru­skom Kr­stu­ru.
Ta­tja­ni je ova la­ska­va ti­tu­la pri­pa­la za iz­vo­đe­nje kom­po­zi­ci­je „Ne pla­či vi­o­li­no“.
– Na ovom Fe­sti­va­lu uče­stvo­va­la sam i ra­ni­je, s ob­zi­rom da je on po­de­ljen po uz­ra­snim ka­te­go­ri­ja­ma. Tri go­di­ne sam pe­va­la me­đu mla­đim uče­sni­ci­ma i tri pu­ta sam po­be­đi­va­la, ta­ko da sam ovo pr­vo me­sto pro­šle go­di­ne ne­ka­ko i oče­ki­va­la, jer je to bio lo­gi­čan sled svih mo­jih pred­hod­nih na­stu­pa – pri­ča Ta­tja­na.
Ka­že da je pe­va­njem po­če­la ozbilj­ni­je da se ba­vi još u tre­ćem raz­re­du osnov­ne ško­le, na na­go­vor svo­je uči­te­lji­ce Mir­ja­ne Ča­nji, ko­ja je na vre­me pre­po­zna­la njen ta­le­nat.
– Uči­te­lji­ca me je te­sti­ra­la, a na­kon to­ga sam po­lo­ži­la i pri­jem­ni za osnov­nu mu­zič­ku ško­lu. Na­kon što sam je za­vr­ši­la ni­sam na­sta­vi­la da­lje mu­zič­ko obra­zo­va­nje, zbog če­ga mi je žao, ali jed­no­stav­no ni­sam sti­gla da uklo­pim sve oba­ve­ze ko­je ina­če imam u sred­njoj Šu­mar­skoj ško­li ko­ju po­ha­đam i gde sam vr­lo do­bar đak – pri­ča Ta­nja, do­da­ju­ći da je u osnov­noj ško­li osvo­ji­la dru­go me­sto na „Mi­ni-ti­ni fe­stu“ ko­jeg je svo­je­vre­me­no or­ga­ni­zo­vao Mi­nja Su­bo­ta.
Ina­če, Ta­tja­na vo­li ve­se­le pe­sme i upra­vo njih naj­ra­đe i iz­vo­di na jav­nim na­stu­pi­ma, s ob­zi­rom da na njih pu­bli­ka naj­bo­lje re­a­gu­je. Ka­že da pod­jed­na­ko vo­li i za­bav­nu i na­rod­nu mu­zi­ku, ali da joj je, ipak, naj­dra­ža pe­va­či­ca Ce­ca.
– Pe­vam na tri je­zi­ka: srp­skom, ru­sin­skom i slo­vač­kom. Uzi­ma­la sam i ča­so­ve so­lo pe­va­nja kod pro­fe­so­ra Alek­san­dra Ra­di­še­vi­ća, što mi je do­sta po­mo­glo u ško­lo­va­nju gla­sa, s ob­zi­rom da sam ta­mo uči­la oper­ske ari­je. Sa­ma smi­šljam ko­re­o­gra­fi­je za sva­ki na­stup, a du­go go­di­na sam igra­la i fol­klor u KUD „Đu­ra Kiš“. U sve­mu to­me imam ve­li­ku po­dr­šku svo­jih ro­di­te­lja – pri­ča Ta­tja­na, do­da­ju­ći da na­red­ne go­di­ne u pla­nu ima da se pri­ja­vi za audi­ci­ju za „Zve­zde Gran­da“, jer mi­sli da bi joj to do­sta po­mo­glo u pe­vač­koj ka­ri­je­ri.

S. Mi­haj­lo­vić