Nešto je do talenta, ipak, primer da čovek može svemu da se nauči dolazi nam iz Laćarka, potrebna je samo volja i ljubav prema tome što radi. Već tri godine Danijel Šojić bavi se izradom unikatnih poklona, a pored toga, njegove mašine imaju širok spektar delovanja, od ishrane do pravljenja alata.
– Bavimo se pre svega proizvodnjom poklona koje ne možete nigde da nađete, dasaka za posluženje u restoranima, koje se takođe mogu koristiti kao darovi, dosta se naručuje za useljenje i svadbe. Izrađujemo i slike na drvetu, laserski gravirano. Drvo nam nije jedini materijal, koristimo i pleksiglas, providni, u boji, kao ogledalo, srebro, zlato. Od toga izrađujemo priveske sa porukama, datumom. Materijal nabavljamo u Srbiji, uglavnom je to Beograd – počinje priču ovaj Laćarac.
Кako kaže, sam je naučio zanat. Pohađao je kurseve na internetu, gledao jutjub, dešavale su se i greške ali sve je to normalno u procesu učenja. Sve je počelo sasvim spontano, iz drugarske priče.
– Hteo sam drugaru da napravim držač za telefon, dok je оn imao želju da izradi fotelju od palete. Našli smo se negde između i izradili držač za telefon u obliku foteljе od paleta. Tako je sve počelo, rodila se ideja o unikatnim poklonima. Zanimljivo je kada se napravi nekom nešto inovativno, što ne može nigde da se kupi. Oduševljenje bude obostrano. Oduvek sam gajio ljubav prema drvetu, volim šaru, miris, nešto neopisivo – priča Danijel.
Na mašinama koje poseduje nije lako raditi, u šta se i sam uverio. Ipak, organizacija je ključna, vodi se računa o svakom detalju. Supruga i on evidentiraju koliko ima porudžbina, manje poslove prve završavaju, paze da sve ispoštuju. Кako kažu, nije korektno da se ,,zarobe” na velikom projektu, a da ostali čekaju.
– Široka je mogućnost korišćenja ovih mašina, bukvalno od ishrane do pravljenja alata. Izrađivali smo alat za cirkulare, od metala, doneli su nam stari na osnovu koga smo pravili novi. Laser iza ima staklenu cev koja je punjena co2gasom, ona gravira i seče materijale uz pomoć toplote, neki vid prženja. U zavisnosti od podešavanja, on izvršava operaciju koja mu se zada. Sve se to namesti u programu, podesi jačina, brzina. Кomplikovano je bilo u početku, ali vremenom se čovek nauči – priča Laćarac.
Danijelov dan je sadržajan, porodica Šojić je dobila prinovu, pa svako jutro protekne u igri sa malom bebom. Sledi odlazak do pošte, šalju se pošiljke kurirskom službom na adrese kupaca. Zatim ide konkretizacija posla, povratak u radionicu, crtanje, planiranje, izrada projekata.
– Dolaze nam ljudi sa raznim idejama, imali smo kao zahtev izradu gitare. Nedavno smo pravili policu za kolekcionara malih autića, dok je okolo bila guma od bicikla. Svake nedelje ima nešto novo, to je i čar ovog posla. Nikada nije dosadno, stalno učite, istražujete nove tehnike. Slika lampa mi je posebno draga, pet dana sam radio na njoj. Volim da pravim daske za posluženje, u tome baš uživam – nastavlja Danijel.
Na pomen imena njegove firme ljudi se u prvi mah zamisle, ali kada se sasluša objašnjenje, i te kako ima smisla. Pored toga što je vešt u poslu kojim se bavi, kreaciju je pokazao i u nekoj vrsti brendiranja.
– Treća godina od kako sam u ovom poslu, imamo radnju Кreativni razbojnik. Ideja se rodila u tome što smo gledali sebe kao Robin Huda za poklone, narod hoće nešto, a ne možeda ima. Mi smo tu da im to omogućimo – pojašnjava Danijel.
Uživa u svom selu i nema potrebu da ide iz Laćarka. Кako ističe, tu je svoj na svome, okružen dragim ljudima, a neizostavna je i podrška bližnjih. Planovi za poslovnu budućnost uveliko se kuju.
– Trenutno smo u izradi radionice, cilj je da postanemo veći, ali ne previše. Da imamo više mašina i ljude koji će da rade na svakoj. Možda za par godina u sklopu radionice otvorimo i malu prodavnicu, da ljudi na licu mesta mogu da vide naše proizvode – zaključio je Danijel Šojić.
S. Branežac
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
