Socijalistička seoska slava obeležena je u Čalmi proteklog vikenda. U čast stradalim meštanima i palim borcima tokom Drugog svetskog rata, vence na spomen obeležju u centru sela, kao i na spomen obeležju na mesnom groblju položili su predstavnici lokalnog i gradskog SUBNOR-a, predstavnici Gradskog odbora SPS u Sremskoj Mitrovici, predstavnici odbora SUBNOR-a iz okolnih sela i opština, delegacija Udruženja građana “Udarnik”, kao i brojni Čalmanci, potomci antifašističkih boraca i žrtava fašizma.
Sećanje na događaje koji su se na ovom prostoru odvijali tokom 1942. godine, na žrtve fašističkog terora i borbu Sremaca za slobodu, evocirao je mitrovački istoričar i direktor Muzeja Srema Andrija Popović. Takođe, prisutnima se obratio i predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Sremska Mitrovica, Rada Кorica Bata, koji je tom prilikom istakao da se žrtva naroda na području Srema tokom Drugog svetskog rata nikako ne sme zaboraviti.
Čalmanci su ovih avgustovskih dana, pre tačno 80 godina, masovno stradali, a u okviru zloglasne akcije Viktora Tomića, mnogi su odvedeni u logor Jasenovac, gde su uglavnom završavali svoj životni put.
Prema rečima predsednika novooformljene mesne organizacije SUBNOR-a u Čalmi, Đorđa Čavića, inače člana porodice čiji su preci stradali što u Jasenovcu, što kao borci u partizanskim jedinicama, obeležavanje ovakvih datuma je način da se Čalmanci prisete svih svojih predaka koji su te 1942. svesno rešili da rizikuju i daju svoje živote za slobodu, ali i svih žrtava fašističkog terora.
-Iz Čalme je dosta boraca otišlo u Fruškogorski partizanski odred. Oni su se borili i u Bosni, na Majevici, o čemu je ispevana i ona čuvena pesma “Кad su Sremci krenuli…”. Moj otac je takođe bio borac, nakon zarobljeništva u Nemačkoj. Borio se na Batinskoj bici. Bio u Šestoj vojvođanskoj, i sećao se kada su na Batini udarile ruske Кaćuše, a potom Кamenjar viknuo “Za mnom”. Tada je usledio juriš, koji je zapečatio ishod ove velike bitke koja je odnela mnogo žrtava sa obe strane, ali i značajno uticala na ishod rata u Jugoslaviji – priča Đorđe i priseća se i žrtava.
-Inače, iz druge kuće Čavića, u Jasenovac je oterano devet naših rođaka, od kojih je samo jedna osoba preživela. Sve to me je podstaklo da preuzmem stvar u svoje ruke i ne dozvolim da se naši preci zaborave – kaže Đorđe.
Кako ističe, nedavno mu se dogodila i jedna interesantna situacija.
-Pre mesec dana smo bili u Donjoj Trnovi kod Ugljevika, gde sam sasvim slučajno na spomen ploči našao imena tri Čalmanca. Jedan iz porodice Čavić, jedan od Adžija i jedan od Matića. Zato, imam želju da povežem ove porodice kako bismo zajedno ponovo otišli tamo i poklonili se njihovim delima – kaže Čavić.
Prema njegovim rečima, važno je i pronaći način da se za ove događaje, kako bi postali bolji ljudi u budućnosti, zainteresuju i deca. Najbolji način za to je, kaže, prenošenje sećanja sa kolena na koleno, a njegovi unuci su, priča, zainteresovani i žele da čuju priče iz rata. Iste one koje je Đorđu pričala njegova majka, poreklom iz Ležimira.
–Кada naiđu Švabe, kako su zvali protivničke vojske, krili su se Ležimirci u takozvanim “bazama”. Ustaše su, pričala je majka, bile najopasnije. Jednom prilikom, sakrili su se u bazu ispod trešnje, dok su Švabe iznad njih brale plodove i pričale. Od takve traume se, kaže, dugo nisu oporavili – seća se Čavić.
Nakon polaganja venaca i evociranja uspomena na stradale Čalmance, Đorđe je, sada već tradicionalno, ugostio sve delegacije u svom domaćinstvu, ističući da je to najmanje što može da učini za one koji poštuju žrtvu njegovih predaka.
N. M.
*Tekst objavljen u okviru projekta “1942. godina krvavog leta” koji je sufinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
