Od 2013. godine do danas, školski objekat u manđeloškoj „Bajićevoj“, zalaganjem Saveta Mesne zajednice i uprave škole, potpuno renoviran, kako spolja tako i iznutra. Promenjen je krov, urađena fasada, unutrašnjost okrečena, postavljen je laminat u učionice, promenjena stolarija, kupljen je nov nameštaj, knjige za biblioteku, nabavljeni su projektor i nastavna sredstva
Piše: S. Lapčević
Da život jedne škole u mnogome zavisi od života sela, možda najbolje pokazuje primer područnog odeljenja Osnovne škole „Slobodan Bajić Paja“ u Manđelosu. Za razliku od mnogih, ova škola već godinama radi jednako uspešno, ima prilično stabilan broj đaka, a iz godine u godinu u njoj i na njoj izvode sve veći ili manji radovi kojima se sam objekat uređuje i ulepšava.
Tako je, od 2013. godine do danas, školski objekat u manđeloškoj „Bajićevoj“, zalaganjem Saveta Mesne zajednice i uprave škole, potpuno renoviran, kako spolja tako i iznutra. Promenjen je krov, urađena fasada, unutrašnjost okrečena, postavljen je laminat u učionice, promenjena stolarija, kupljen je nov nameštaj, knjige za biblioteku, nabavljeni su projektor i nastavna sredstva. Da bi bila kompletna, ovoj školi nedostaje samo balon-sala za fizičku nastavu, pa se direktorka Ankica Jevtić nada da će i ovaj nedostatak u što skorije vreme biti otklonjen.
Manđelošani za primer
Trenutno, osam razreda manđeloške „Bajićeve“ pohađa osamdeset učenika, a rukovodstvo škole čini sve kako bi učenici imali uslove za rad jednake onima koje imaju deca u gradu.
– Naši učenici po seoskim odeljenjima u Manđelosu, Ležimiru i Šišatovcu dobijaju najbolje moguće obrazovanje, jednako onom koje dobijaju učenici u gradu. Naročito se u tom pogledu ističe manđeloška škola čiji učenici nam na ukazano poverenje uzvraćaju odličnim rezultatima ostvarenim kako na časovima, tokom redovnog rada, tako i na različitim takmičenjima na kojima učestvuju. Sve to skupa, ističe direktorka, doprinosi činjenici da već dve godine đaci generacije u našoj školi dolaze upravo sa sela i to iz Manđelosa, što je, može se slobodno reći, danas prilično retko.
Prvi pisani trag u vezi škole u Manđelosu može se naći u jednom upitniku za opštinu Manđelos, koji je devetog jula 1859. napisao ležimirski beležnik A. Nikolajević. U ovom opisu sela čita se da je tada postojala srpska škola sa jednim učiteljem, smeštena u solidno sagrđenu zgradu iz 1810. godine. Dece školskog uzrasta bilo je oko 70, a školu je pohađalo samo njih 40.
Između dva svetska rata nastava se odvijala u dve zgrade, udaljene jedne od druge oko 50-ak metara – gornje i donje škole“. Svaka od njih imala je po jedan učiteljski stan sa baštom, a učitelji su za ogrev dobijali po četiri hvata drva. Nastava je počinjala u osam sati i trajala je do pola dvanaest, a druga smena trajala je od dva do četiri sata. Časovi veronauke držani su subotom, a ponekad i ponedeljkom. Časove veronauke, kao i hor vodio je paroh manđeloski Lazar Ranković, poliglota, vrstan intelektualac i pokretač mnogih haritativnih delatnosti u selu.
Na Vrbicu i na Vračeve đaci su išli sa učiteljima na Vranjaš. Odmah po završetku Prvog svetskog rata škola je ustrojena kao petorazredna, da bi 1960. god. postala potpuna osnovna škola.
Drugi svetski rat teško je pogodio čitav Srem pa samim tim i Manđelos. Škola ponovo radi od novembra 1944. neposredno po oslobođenju sela. Školska zgrada u kojoj se i danas odvija nastava podignuta je 1954. godine, a 1958. dobija ime „Uroš Stojčić“ po predratnom ucitelju, rođenom u Manđelosu 1910. godine, članu KPJ, učesniku NOB-a, streljanom od nacista sedmog maja 1942. godine.
Sedamdesetih godina – 200 učenika
Krajem sedamdesetih, škola je integrisana u OŠ „Slobodan Bajić Paja“, a osamdesetih biva i najlepša škola u Sremu. Tih godina, broj učenika prelazio je i 200 što je, kako ističe direktorka Jevtić, danas nezamislivo.
– Osamdesete se sa punim pravom mogu nazvati zlatnim godinama škole u Manđelosu. Pored toga što se škola uređuje i oprema, razvija se saradnja sa školama „Svetozar Toza Marković“ iz Novog Sada, „Slobodan Bajić Paja“ iz Kalesije (BIH). Đaci iz tih škola provode raspuste jedni kod drugih i tako se razvijaju mnoga prijateljstva. Pesnici, pisci, glumci često su u poseti, a 1987/88. ekipa RTB snima seriju „Portret Ilije Pevca“ u selu i tom prilikom koristi više od godinu dana potkrovlje škole za garderobu i kancelarije. Mnogi učenici kao i meštani učestvuju kao statisti u radu glumačke ekipe, tada poznatih jugoslovenskih glumaca. 1984/85. izgrađena je zgrada zabavišta neposredno uz školu, zajedno sa potkrovljem, čime je škola dobila kabinete za tehničko, informatiku, modernu kuhinju drugo. Danas, mi još uvek sve to imamo, ali je i Manđelosu, ma koliko stabilniji od drugih sela bili, veliki problem broj đaka, posebno ako se uporedimo sa sedamdesetim godinama kada ih je bilo gotovo tri puta više. Koliko je u našoj mogućnosti, mi u Manđelos dovodimo različite pisce, organizujemo književne večeri, pozorišne predstave, činimo sve da bi naši učenici imali kvalitetne vanškolske aktivnosti koje mogu biti od koristi u daljem radu. U tom smislu, napominje direktorka, možemo slobodno reći da naša škola prati selo koje je proteklih godina doživelo velike promene i značajan napredak. Modernizovali smo se, uredili centar sela, imamo sve što je potrebno za ostanak mladih, pa se nadam da će u godinama koje dolaze biti više đaka. Trenutno je prosek od šest od 17 po razredu. To nije loše, ali mislim da ima sasvim dovoljno prostora da bude još i bolje. Sa svoje strane, mi činimo sve, Mesna zajednica je uz nas i zaista, jedino mladim naraštajima ostaje da nas isprate, podrže i novim školarcima nagrade naš trud.
Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „Kakve su nam škole, takva su nam sela” koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
