Veterinarski tehničar iz Laćarka Dalibor Stajić, već tri godine gaji mangulice i drži ih u svom šljiviku. Godišnje, za potrebe porodice, ostavi nekoliko komada svinja čije meso je neuporedovo ukusnije od bilo koje druge rase
Piše: S.Đaković
Počelo je od hobija, a došlo je do toga da Dalibor Stajić, u Laćarku. sada ima oko 50 krmača, nazimica i prasadi sorte mangulica. Nema ih u njegovom u dvorištu, već su u šljiviku, jer ovaj laćarački domaćin, veterinarski tehničar zaposlen u jednoj ovdašnjoj veterinarskoj ambulanti, zna dobro da autohtone svinje mangulice treba da se drže na otvorenom i da je to za njih pravi raj za napredovanje.
Kad je nabavio prvih nekoliko mangulica smislio je da ih drži zbog toga što je imao neki prazan plac pa da ga iskoristi…
– Ova sorta nije ni blizu slična belim svinjama. Ne hranim ih koncentratom ni malo, već samo ječmom, pšenicom i tim šljivama koje u sezoni imam od stabala u šljiviku gde svinje obitavaju, kaže Dalibor Stajić.
Popularna priča da u mesu mangulice nema holesterola on smatra da ne stoji. Ali je, veli on, istina da je meso mangulice drugačijeg kvaliteta od mesa belih svinja, slađe je od obične visokomesnate bele svinje. To je samo zbog ishrane jer se prirodno hrani – na njenom meniju nema industrijske hrane, koncentrata i smese već su tu detelina, trava, žitarice kojima se oduvek na ovim prostorima tovilo.
Ima Dalibor u tovilištu i bele svinje pa može da oceni i proceni koje je meso bolje i ukusnije i kaže da je na strani mangulice. To što ostavlja sebi, preporučuje i drugima koji su se uverili u tačnost takve preporuke.
Poznato je ovom veterinarskom tehničaru i stočaru da gajenje autohtonih vrsta stoke donosi državne subvencije. Zna da je takav pravilnik donet, da podsticaji makar na papiru obuhvataju podršku široku lepezu stoke i živine, a sve u cilju da se doprinese održivom ruralnom razvoju, unapređenju zaštite životne sredine i očuvanju autohtonih rasa domaćih životinja. Zna Dalibor postupak koji treba da bi se ostvarli podsticaji, da se oni odnose na fizička lica – nosioce komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pravno lice i preduzetnik, da se zahtevi za podsticaje podnose Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja od 1. marta do 15. maja tekuće godine, ali je on do sada samo jedne godine dobio te subvencije. Davali su, priča nam, samo za ženske svinje: 10.000 dinara za krmaču, a 5.000 dinara za nazimicu mangulice. Sada toga nema ili mnogo kasni, tako da ne zna šta će biti jer se bliži kraj godine.
Ako zbog subvencije ima neizvesnot, Stajić je nema kada su kupci u pitanju. Ima ih posebno sada kada se približava sezona svinjokolja u Sremu. On je za sebe pripremio nekoliko mangulica, posle svinjokolje od njih ostavlja sveže meso i pravi domaće suhomesnate proizvode koji se po ukusu i kvalitetu ne mogu meriti sa onima od belih ili drugih svinja.
O mangulicama i uopšte autohtonim rasama stoke, ovaj proizvođač ima svoje mišljenje. Smatra da su dragoceni zbog vremena koje donosi novi trend u svemu pa i u hrani, jer ono što one daju, više je od zdrave hrane.
Što se planova o tovu mangulica tiče, Dalibor Stajić ne planira, za sada, da povećava njihovu brojnost. Ipak, dodaje da sve ipak zavisi od tržišta. Ukoliko ovu vrstu svinja tržište bude tražilo povećaće količinu u tovu jer mu to ne povećava mnogo dnevne obaveze niti troškove tova, a ono što se od te svinje dobija je dobra i zdrava hrana.
Projekat „Autohtono je naše” sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
Stavovi izneti u ovom projektu nužno ne održavaju i stavove organa koji je dodelio sredstva.
