Besprekorno sređena okućnica, pokošena trava, negovano cveće, baštenska garnitura u debeloj hladovini natkrivene verande. Prostrano dvorište uokviruju velika stabla trešanja, mlade jabuke, kruške, šljive. Iza je velika bašta u kojoj dobro napreduje sve što je posađeno. Luk i krompir se već vade, zeleni se paprika, ima dosta i paradajza i drugog povrća. U dnu bašte su košnice.
Sve poslove ovde obavljaju domaćini Ana i Jan Turan. Na prvi pogled jasno je koliko je truda i rada uloženo u sve što se vidi. O tome pričamo sa Janom.
Živi u Staroj Pazovi, na istoj adresi na kojoj je odrastao od 1952. kada su tata i mama napravili kuću. Bilo je to poljoprivredno domaćinstvo.
-Roditelji su se bavili zemljoradnjom ali su nasledili malo zemlje tako da je otac radio sa zidarima, pomagao ujacima, koji su se bavili tim građevinskim poslovima, radio je sve i svašta i kupovao pomalo zemlju – kaže Jan.
Kada je u rodnom mestu završio gimnaziju birao je fakultet.
-Ja sam otišao u Novi Sad da upišem Poljoprivredni fakultet, a osvanuo sam na Mašinskom i ostao tamo.
Kao diplomirani inženjer mašinstva u struci radio je do penzije, ali istovremeno bavio se i poljoprivredom.
-Već 12 godina sam u penziji ali me je uvek interesovala i zemljoradnja, voćarstvo, pre svega. Redovno pratim i novosti u toj oblasti – kaže Jan.
Primećujemo mnogo stabala različitog voća oko nas.
-Imam tri trešnje, pet višanja, četiri kajsije, dvanaest krušaka, jabuke, sve je dobro rodilo ove godine, s tim da su višnje i kajsije mlade sadnice, uzeo sam ih prošle godine iz novosadskog Instituta, ima i nekih novih sorti. Nekada, pre 50 godina, ovde smo, pored zida, na američkoj podlozi proizvodili sadnice. Na taj način sada se uveliko radi. U to vreme niko ovde to nije mogao, a nama je iz Amerike jedan čovek prošvercovao te granule. I danas kada nađem kvalitetno seme pravim rasad u malom plasteniku, ovde u dvorištu – pokazuje Jan.
Po zrelim plodovima primetno je da su sorte stručno odabrane i biljke izuzetno negovane. Na trešnji krupni plodovi formirali su čitav grozd, pokazuje nam domaćin.
-Vodim računa kojim preparatima, kada i koliko prskam voće, sada se mora sve prskati, dok nekada to nismo morali. Neke stare sorte još uvek mogu donekle bez prskanja ali ove nove nikako – primećuje Jan.
U povrtnjaku, bašti, takođe je sve „pod konac“. Ima dosta zasada paprike.
-Nekada sam se bavio proizvodnjom industrijske paprike i onda tu papriku morate osušiti, to su velike količine, koje sam nosio u Gložane, u tada novu sušaru. Teško je bilo sve uskladiti sa obavezama na poslu pa sam napravio sam sušaru u dvorištu, naravno manjeg kapaciteta. Proučio sam kako treba da izgleda – da bude visoka, da ima tri nivoa rešetaka, onda sam to tako uradio. Dobro suši. Može da posluži i za voće ali onda se rešetke moraju dobro očistiti pre sušenja paprike ili napraviti druge za sušenje voća. U jednoj turi može da se suši 100 kilograma sveže paprike, a dobije se 15 kilograma osušene.
Davnih dana, još kao dečak, Jan je počeo da se bavi pčelarstvom.
-Komšija, stariji čovek, bio je pčelar i trebalo je neko da mu pomaže. Kada sam imao 12 ili 13 godina zamolio me da dođem da mu pomognem kada je vrcao med, da nosim ramove sa saćem do vrcaljke. Komšinica je vrcala, komšija je radio najopasniji deo posla, vadio ramove iz košnice i vraćao, a ja sam ih donosio i odnosio. Mene u nekom momentu ubode pčela i ništa se ne desi, nije ništa oteklo, kako je to kod većine ljudi. Na to komšija zaključi da ja mogu da budem pčelar, pošto meni ubod pčela ništa ne smeta, potpuno sam imun.
Trenutno ima 18 košnica, ranije ih je nosio na pašu sa kolegama koji su se bavili pčelarstvom.
-Sada su drugačije prilike i zgodno mi je da su mi košnice blizu. Treba znati da se ne može u svako doba raditi oko pčela, nego onda kada je vreme, kada pčelama odgovara. Ja oko njih radim bez zaštitne opreme, u tom pogledu ništa se nije menjalo od moje trinaeste godine – kaže Jan.
Kao iskusni pčelar objašnjava da po izgledu i po mnogo drugih osobina u današnje vreme gotovo da nije moguće razlikovati pravi med od industrijskih falsifikata.
-To je moguće ustanoviti jedino laboratorijskom analizom, a mi takvih laboratorija nemamo u blizini, jer one što su postojale prestale su da rade.
Budući da se, pored profesije, dugo i studiozno bavio i bavi voćarstvom, povrtarstvom i pčelarstvom, mlađi prijatelji i poznanici pitaju ga za savete, koje ovaj vredni čovek nesebično daje.
Branka Topalović
