Na samo nekoliko minuta od centra Inđije, u blizini turističke atrakcije Keltsko selo, nalazi se mini Zoološki vrt „Koki“, mesto gde se ljubav prema životinjama oseća na svakom koraku. Ono što ovaj prostor čini jedinstvenim nije samo činjenica da je ulaz besplatan, već i to što je nastao na mestu nekadašnje deponije.
Iza cele priče stoji bračni par Popović, koji već tri decenije sopstvenim rukama gradi i održava pravu malu oazu prirode.
-Obožavao sam životinje još kao dete. Počeo sam sa papagajima, a onda su polako stizale i druge životinje. U jednom trenutku dvorište je postalo tesno i znao sam da moram da pronađem veći prostor, priseća se Slavko Popović.
On dodaje da je odluka da se deponija pretvori u zoološki vrt mnogima delovala kao nemoguća misija.
-Kad sam prvi put došao ovde, bilo je smeće na sve strane. Ali ja sam video nešto drugo, video sam prostor gde deca mogu da se raduju životinjama, kaže Popović.
Danas se na oko dva hektara prostora nalazi oko 60 različitih vrsta životinja, a o svakoj od njih brinu Slavko i njegova supruga.
-Negde imamo po jedan primerak, negde više. Svaka životinja ima svoje navike, svoj karakter. Nije ovo samo posao, ovo je način života, ističe on.
Posebnu priču nosi jedan kakadu papagaj, star više od 30 godina. Slavko ga je devedesetih prodao bračnom paru iz Beograda.
-Nisu imali dece i on im je bio kao član porodice. Posle 27 godina, život je napravio tužan krug. Kada je gospođa saznala da je bolesna, pozvala me je i rekla da želi da se papagaj vrati meni, jer zna da će ovde biti voljen. Vratila ga je i nedugo potom preminula. To su trenuci koje ne zaboravljate, priča Popović.
Danas, čim mu priđu, papagaj širi krila i traži pažnju, kao da zna da je ponovo kod kuće.
U vrtu se mogu videti alpake, nojevi, magarci, konji, patke, zmije i brojne vrste papagaja. Posebno mesto imaju japanski koi šarani koje Popović uzgaja.
-Koi šarani su mi velika ljubav. Proizvodimo ih ovde, a jedan deo je završio i u vodenim površinama Keltskog sela. Lepo je kad vidite da nešto što ste stvorili ukrašava i druge prostore, kaže on.
Životinje su naviknute na ljude, ali Popović naglašava da se mora poštovati red.
-Uvek savetujem roditeljima da paze na decu i da se pridržavaju pravila, kaže Popović.
Najmlađi stanovnik je medvedić Toša, star nepunu godinu, koji je u vrt stigao nakon što su lovci pronašli mladunče pored uginule medvedice.
-Držao sam medvede skoro dvadeset godina, tako da imam iskustva. Kada su me pozvali, nisam mogao da odbijem. Znali su da će kod nas biti zbrinut kako treba, objašnjava Popović.
Za Tošu je uređen prostor od preko 500 kvadrata.
-Obezbeđen je i ne može da izađe. Voli da se igra i često zna da bude nestašan. Bezbedna udaljenost je obavezna, posebno kada su deca u pitanju, upozorava naš sagovornik.
Mini zoološki vrt „Koki“ danas je mesto gde se spajaju priroda, entuzijazam i humanost. Od deponije do porodične oaze, ova priča svedoči da ljubav i upornost mogu da promene lice jednog prostora i da stvore mesto u koje se posetioci rado vraćaju.
Mirjana Stupar
Foto: Slobodan Šušnjević
