Piše: Nemanja Milošević
Još jedna burna nedelja za nama. Zborovi, šetnje, trube, pištaljke i transparenti na sve strane. I malo je falilo da ovo bude još jedna u nizu uobičajenih protestnih sedmica na kakve smo se već navikli, da stvari nisu počele da izmiču kontroli.
Protestna okupljanja nisu ništa novo. Niti smo ih mi Srbi izmislili, niti smo jedina zemlja u kojoj se određeni stavovi ili zahtevi dela javnosti izražavaju u vidu građanskih skupova. Miran protest može biti produktivan, pa čak i poželjan kao test demokratije. Međutim, problem nastaje kada počne da dolazi do nasilnih ispada, posebno na lokalu.
Prvo, počeću od nas samih. S obzirom na to da medijsko izveštavanje, po pravilu, mora biti nepristrasno, za očekivati je da postoje grupacije kojima nepristrasnost baš i ne odgovara. S tim u vezi, u današnje vreme, u kom se svako svrstava na neku od sukobljenih strana, isto se očekuje i od medija. Ali, na žalost mnogih, posao medija nije da se svrstavaju na bilo koju stranu, nego da prenesu isključivo proverene informacije.
Tu činjenicu, ovaj put na našu žalost, ne shvataju baš svi. I baš iz tog razloga ovih dana svedočimo sve češćim napadima na predstavnike lokalnih medija u Srbiji, kako sa jedne, tako i sa druge sukobljene strane, o čemu je bilo reči na portalu Sremskih novina. Između ostalih, pre neki dan je verbalno napadnuta i naša koleginica, urednica portala „Ozon Media“, Dijana Šćekić, prilikom izveštavanja sa protestnog skupa povodom blokade mitrovačke Medicinske škole. Koleginica je, koliko znam, izveštavala u skladu sa pravilima profesije i vesti do sada prenosila činjenično. I njeno nezauzimanje bilo čije strane, izazvalo je revolt pojedinih učesnika protesta, pa su se uvrede iznesene putem društvenih mreža, sada pretvorile i u lično razračunavanje na ulici. Ovako nešto je, smatram, nedopustivo i takvim činom je, siguran sam, zgrožena svaka civilizovana osoba. Isto kao i činom nasilnog upada u zgradu Medicinske škole, ulaska demonstranta kroz prozor i povređivanja tetkice, od čega su se ogradili i sami učenici u blokadi.
Takođe, protekle nedelje, dogodio se napad na gradonačelnika Sremske Mitrovice, tokom protestnog okupljanja grupe demonstranata ispred Gradske kuće. Građansko izražavanje nezadovoljstva aktuelnom društveno-političkom situacijom pred zgradom najviše gradske institucije bilo bi sasvim u redu, da nije došlo do čina koji se, koliko čujem, nije baš svideo ni dobrom delu učesnika protestnih šetnji u gradu. S tim u vezi, smatram da ni najžustrije političko razmimoilaženje ne može biti povod da bilo ko pljune drugog čoveka na ulici.
Imali smo ovih dana i brojna etiketiranja osoba na sukobljenim stranama. Obilaske kuća neistomišljenika, gađanja jajima. Situacija, kao što već rekoh, ozbiljno izmiče kontroli i bojim se da smo u sve većoj opasnosti od opšte anarhije. I pitam se, koliko je ta anarhija zapravo u skladu sa suštinom aktuelnih građanskih protesta? Pitam se šta bi i sami studenti u blokadi, kao inicijatori protesta, rekli na ovakve ispade? Ako su protesti na koje su građani pozvani okarakterisani kao mirni, mislim da bi takvi trebali i da ostanu.
Na kraju krajeva, kad sve ovo prođe, svi ćemo i dalje živeti na istom mestu i pored istih ljudi. Ko god u tom trenutku bio na vlasti. Prolazićemo jedni pored drugih na ulici i deca će nam odrastati zajedno. Pa, zar ćemo i njih huškati jedne na druge, kao što smo to činili decenijama unazad? To nam do sada, koliko znam, ništa dobro donelo nije.
