U manastiru Šišatovac, mestu koje zauzima posebno mesto u istoriji srpske književnosti i kulture, održan je Sabor Filipa Višnjića, posvećen očuvanju uspomene na velikog srpskog pesnika i guslara. Ovogodišnje okupljanje bilo je prilika da se obeleži 211 godina od susreta Filipa Višnjića i reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića, ali i da se nastavi tradicija dodele književne nagrade za srpsku rodoljubivu poeziju, koja nosi Višnjićevo ime.
Sabor je simbolično otvoren nastupom guslara Vitomira Vulina iz Sremske Mitrovice, a u programu su učestvovali i članovi izvorne pevačke grupe „Drina“ iz Mačve, kao i pesnici iz Kragujevca, Čačka, Bogatića i Beograda.
Pozdravljajući okupljene, voditelj programa Goran Eror podsetio je na istorijski značaj manastira Šišatovac i događaje koji su ovo mesto trajno povezali sa imenima Filipa Višnjića i Vuka Karadžića.
–Danas smo se okupili u manastiru Šišatovac, znamenitom mestu srpske duhovnosti i kulture, po blagoslovu Njegovog visokopreosveštenstva mitropolita sremskog gospodina Vasilija i uz gostoprimstvo starešine manastira Andreja, da obeležimo 211 godina otkako je veliki srpski pesnik i guslar Filip Višnjić prvi put sreo slavnog reformatora srpskog jezika Vuka Karadžića i pevajući mu preneo 17 epskih pesama – podsetio je Eror.
U vreme tog susreta, 1815. godine, u manastiru Šišatovac boravio je znameniti Lukijan Mušicki, monah i književnik, koji je podržavao Vuka Karadžića u njegovim nastojanjima da prikupi i sačuva narodno kulturno blago srpskog naroda. Upravo zbog takve istorijske i kulturne povezanosti, Šišatovac je i danas mesto na kojem se neguje sećanje na Višnjićevo stvaralaštvo i njegov doprinos srpskoj epskoj tradiciji.
Sabor Filipa Višnjića obnovljen je prošle godine, a među dosadašnjim dobitnicima istoimene nagrade za srpsku rodoljubivu poeziju su Dobrica Erić, Milovan Vitezović, Pero Zubac, Radomir Andrić i Dragomir Brajković. Prošle godine priznanje je pripalo književniku Vidaku M. Maslovariću iz Beograda.
Obnovljeni Sabor organizuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, u saradnji sa Udruženjem „Zavičaj“ i manastirom Šišatovac, uz podršku Grada Sremska Mitrovica i PI organizacije – Organizacije za zaštitu prava interpretatora.
Značajan doprinos obnovi ove kulturne manifestacije dali su reditelj i dramski pisac Živorad Žika Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i novinar i književnik Miomir Filipović.
Ovogodišnji dobitnik nagrade „Filip Višnjić“ za srpsku rodoljubivu poeziju je pesnik Majo Danilović, koji je, zahvaljujući na priznanju, istakao da za njega ono predstavlja veliku čast, ali i odgovornost prema sopstvenom stvaralaštvu.
–Izuzetna mi je čast što sam se našao među onima koji su zaslužili ovo veliko i respektabilno priznanje. Međutim, imajući u vidu svetinju u kojoj se nalazimo, nastojaću da potisnem ličnu gordost, svestan da postoje i mnogi drugi pisci i pesnici koji su podjednako zaslužili ovu nagradu i koji bi je s punim pravom mogli poneti. Kada sam dobio nagradu Uneskove akademije za poeziju, pitali su me koliko mi to priznanje znači. Odgovorio sam pomalo šaljivo, pitajući se da li će mi nagrada pomoći da bolje pišem i da li će mi biti dodatna inspiracija. Tada sam, na neki način, parafrazirao Danila Kiša, koji je govorio o odgovornosti koju nagrade donose. Svako priznanje nosi i određenu obavezu da se sačuvaju stvaralačka energija, inspiracija i želja za radom, ali i da se ukazano poverenje opravda – rekao je Danilović.
Posebnu vrednost ovog priznanja, kako je naglasio, predstavlja činjenica da ono nosi ime Filipa Višnjića, sa kojim pronalazi određene stvaralačke i duhovne sličnosti.
–Verujem da sam svojim radom dao i skroman doprinos bogatstvu srpskog jezika, stvorivši oko hiljadu novih reči. Svojim pesmama obišao sam Srbiju uzduž i popreko, baš kao što je to svojevremeno činio čiča Filip. Zbog svega toga, u ovom trenutku osećam poseban ponos što sam dobitnik priznanja koje nosi njegovo ime – istakao je Danilović.
O značaju ovog priznanja govorio je i Živorad Žika Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, ističući da nagrada „Filip Višnjić“ ima posebnu istorijsku i kulturnu vrednost.
–Nastojimo da kroz nagrade koje dodeljujemo sačuvamo sećanje na značajne ličnosti iz naše istorije i kulture. Nagrada „Filip Višnjić“, baš kao i Vukova nagrada i druga priznanja koja dodeljujemo, ima za cilj da istakne značaj njihovog stvaralaštva i doprinosa srpskoj kulturnoj baštini – istakao je Ajdačić.
D.T.
