Raditi rukom u vreme masovne proizvodnje je blagoslov, ali i privilegija. Kreativnošću podsticati i provocirati je moto majstora Branka Milutinovića iz Rume, koji nalazi način da se bavi ručnom proizvodnjom predmeta od kože, uprkos trendovima i isplativosti masovne proizvodnje. Iz njegove radionice izlaze predmeti za svakodnevnu upotrebu, ali u originalnoj izvedbi. I ne čudi, iako se kožarskim zanatom bavi nekoliko godina, porodična tradicija i nasleđen talenat usmerili su ga da i sam izrađuje unikatne predmete poput novčanika, torbi, narukvica za satove i svega što možete da zamislite.
-Pravim klasične predmete od kože, novčanike, kaiševe, torbe, ponekad lovačku opremu, kaiševe za satove, sitnu galanteriju. Na sve to radim i rezbariju, tačnije ručno rezbarenje, što daje izuzetan lični pečat svakom predmetu. A samo rezbarenje traje daleko duže čak i od same izrade premeta. Takođe ručno farbam i prošivam, pa svaki predmet ima svoju priču i autentičnost koja nikada ne može da se nađe u masovnoj proizvodnji, govori masjtor Branko Milutinović.
Majka obućar i otac kožarski inženjer dali su mu predispoziciju i porodičnu tradiciju da danas predmete izrađuje na starinski način, sa modernim primesama.
-90 odsto mog posla obavljam ručno, osim kada se radi neka personalizacija, tada uključujem neke moderne mašine i opremu za kompleksnije poslove. Koristim stare alate koji se koriste od kad je ljudskog roda, nešto što se koristilo i pre više hiljada godina, poput noža, noža za rezbarenje, za iskrajanje, panja, zumbe, kojima se pre prošivanja probija koža, i slično. Od novih na prvom mestu koristim računar za projektovanje, potrebno je i dosta softverskih programa za laser, zanatski programi su za kreiranje. Koristim špalt mašinu za tanjenje ivica, mašinu za prošivanje kože koju vrlo retko koristim jer radim uglavnom ručno, objašnjava Branko.
Za sve je potrebno višegodišnje iskustvo, malo genetike, odrastanje uz isti posao svojih roditelja, malo kreativnosti, mnogo upornosti, strpljenja, rada i fokusa. Uvek sa idejom da su bude originalan i da pravi ono što na drugim mestima nema.
-Perspektiva mi nije serijska proizvodnja, već da budem profitabilan i da budem zadovoljan konačnim proizvodom. Iako možda ne uživam u procesu izrade koji je naporan i dugotrajan i zahteva veliku koncentraciju, želim da na kraju budem zadovoljan auteničnim finalnim proizvodom. Naravno najvažnije mi je da kupac bude zadovoljan i da održim kvalitet koji jeste svojstven ručno izrađenim predmetima, kaže Branko Milutinović.
I pored radnje u Rumi, kaže da je internet mesto gde stiče mušterije, one koje cene ručni rad i originalnost ispred serijske proizvodnje. Ona jeste finansijski povoljnija i teško je boriti se sa proizvodima koji dolaze sa istoka, ali kako se kaže, svaka roba nađe svog kupca, pa i Brankova.
-Lako je sve izraditi mašinski i serijski, ali ručna izrada i osećaj da si nešto uradio sopstvenim rukama je nezamenjiv. To donosi iskreno zadovoljstvo i osećaj svrhe. Jer čoveku jeste svrha da sam proizvodi nešto, a tehnologija treba da bude ispomoć. Pored velikog iskustva koje je iza mene, uspeo sam da u sebi zadržim i nešto detinje što mi i u ovim godinama daje kreativnost. Nadam se dai dalje svojim radovima usoevam da isprovociram nešto lepo i da dam svoju autentičnost, zaključuje Branko, neobičan zanatlija iz Rume dodavši da kada poznajete svaki milimetar kože, onda imate i skriveni adut kojim možete opstati u moderno vreme masovne proizvodnje.
S.B.
