Sezona berbe paradajza uveliko je u toku, a naši povrtari već godinama unazad muče istu muku. Najezda smrdibuba ni ove godine se ne smiruje, a gotovo da nema ploda paradajza na kom nema žutih tragova. Slična situacija je i u voćnjacima, u kojima može da se desi da ovaj insekt doslovno uništi čitavo stablo.
S tim u vezi, o njihovim osobinama i eventualnom načinu borbe, razgovarali smo sa Senkom Mišković iz Poljoprivredne stručne službe u Sremskoj Mitrovici, zaduženom za oblast zaštite bilja.
-Već godinama imamo problem sa dve stenice. Jedna je zelena povrtna stenica, a druga je mramorasta, koje su invanzivne vrste i došle su iz azijskih krajeva. Čim dođe neki štetni organizam, prvenstveno insekt, u drugo klimatsko područje, on postaje vrlo agresivan. Problem kod stenica je što nemaju prirodnog neprijatelja, jer luče karakterističan miris, zbog čega se ovde popularno zovu i smrdibube. Ni ptice ni drugi predatori zbog toga neće da ih diraju – priča Senka Mišković i objašnjava:
-One se kao i svaki drugi organizam bore za opstanak, a klima nam je takva da ne možemo da računamo na to da deo njih može da izmrzne, jer više nemamo toliko niske temperature tokom zime. U tom periodu, one odu u neki vid hibernacije i čekaju povoljan trenutak da se ispile.
Suzbijanje ove štetočine je, ističe, prilično teško, pre svega iz razloga što na tržištu više ne postoji veliki izbor insekticida.
-Ostali smo na piretroidima, koji delimično mogu da pomognu. A najveći problem stenice prave u vreme berbe, što je problem zbog poštovanja karence pre branja i plasmana proizvoda. Mnogi se odlučuju i na alternativne metode, poput prskanja domaćim preparatima od ljutih paprika i slično, međutim to se pokazalo kao neuspešno. Međutim, postoji nešto što može da bude od koristi, bar većim proizvođačima. Kod stenica je simptomatično grupisanje na nekoliko biljaka, te će u većim zasadima najverovatnije stradati jedan manji deo, a veći je problem u baštama u kojima je posađeno, na primer deset struka paradajza, gde može sve da nastrada – kaže Senka Mišković.
Takođe, prilikom tretmana, potrebno je voditi računa o tome da, na neki način, ne budemo prevareni od strane ovog insekta.
-Proizvođači uglavnom vide odraslu stenicu, a one imaju više faza razvoja, od jaja koja poput sarmica na listu stoje u nizovima, i na osnovu njihovog položaja može se raspoznati o kojoj stenici je reč. Dok su male, vrlo su pokretne, ali nisu letači. Zato je preporuka da se prska u ranim jutarnjim satima dok još nisu mnogo aktivne. A prska se sve, čak i zemlja oko biljke, jer stenica padne i pravi se mrtva, a potom se vraća na biljku – objašnjava naša sagovornica.
Priroda će možda uraditi svoje?
U poslednje vreme, na evropskom kontinentu, pa i u našoj zemlji, pojavila se svojevrsna parazitska osica, koja napada i parazitira jaja stenica. S obzirom na veoma teško suzbijanje zelenih i mramorastih stenica kod nas, čini se da će na kraju priroda sama da uradi svoje i na ovaj način reguliše sve veću populaciju ove invanzivne vrste.
N. Milošević
