Prošle su tri godine od kako porodica Ajruna KC-a iz Nepala čeka da ga ponovo vidi, posle njegove odluke da ode 6.000 kilometara daleko od kuće, u Srbiju, da živi i radi.
-Iskreno, bilo mi je važno da odem u neku zemlju da zaradim novac za život moje porodice, s obzirom na to da je moja zemlja nerazvijena privredno i da smo prinuđeni da radimo u tuđoj, počinje priču Ajrun, naglasivši da je slučajan splet okolnosti doneo mogućnost da to bude Srbija.
Za svoju zemlju kaže da je jako lepa, da ima zanimljivu kulturu i topao narod.
-Klima u Nepalu je slična kao u Srbiji, što je razlog više zbog čega sam došao ovde, kaže naš sagovornik.
Ajrun ima dvadesetšest godina, zaposlen je u jednoj inđijskoj kompaniji, gde je, kako saznajemo, veoma napredovao za kratko vreme, savladao proces proizvodnje, uklopio se u sredinu i pokazao zavidne rezultate.
-Kada sam došao, nisam ništa znao, ali sam gledao druge kako rade, jer sam želeo da naučim i napredujem. Zanat mora da se krade, ozbiljan je ovaj mladi Nepalac.
U Srbiji ga je sačekala dobrodošlica, ostali zaposleni u fabrici bili su veoma predusretljivi, imajući razumevanja za njegove poteškoće u novom okruženju.
-Ljudi u Srbiji su dobri, hoće da pomognu, smatram ih svojom drugom porodicom, kaže Ajrun, zadovoljan što je stekao nove prijatelje sa kojima je našao zajednički jezik.
Slobodne vreme ovaj momak koristi da upozna Inđiju, ali i Novi Sad i Beograd, gde nalazi mnogo svojih sunarodnika, druže se i pomažu.
-Masovno prisustvo Nepalaca u većim gradovima daje nam mogućnost da se sretnemo, provedemo zajedničko vreme i obeležimo svoje praznike, nastavlja mladić, zadovoljan što i u Srbiji neguju svoju tradiciju i kulturu.
Za Ajruna Srbija nije krajnja destinacija, iako je zadovoljan mogućnostima koje pruža kaže da njegovi planovi dosežu i van njenih granica. Pitali smo ga kako je njegova porodica reagovala kada je rekao da ide tako daleko od kuće.
-Moja porodica je u početku negodovala i protivila se odluci, međutim, uvideli su da je ovako bolje za sve nas, priča Nepalac, srećan što uskoro ide svom domu da se vidi sa najbližima.
Srpska kuhinja za ovog mladića bila je najveće iznenađenje.
-Moji drugovi su , uglavnom, dobili koji kilogram više, ja sam se navikao na većinu srpskih jela, ali recimo, ćufte, nikako ne mogu, jer su ljutkaste, simpatičan je Ajrun.
Dosta srpskih reči mladić iz Nepala je naučio, i sveukupno iskustvo u Srbiji mu je, kaže dragoceno.
-Pošto sam prvi put izašao iz svoje zemlje, naučio sa da radim svakakve poslove, što će mi značiti kada se vratim kući, da mogu da pokrenem svoj posao, i šansu da napredujem i razvijam se, zaključuje Ajrun.
Za tri godine Ajrun KC stvorio je svoj drugi dom u Inđiji, a srpsko podneblje potrudilo se da ovom momku omogući delić onoga što je ostavio hiljadama kilometara daleko.
-Najvažniji su ljudi, Srbi su srdačni i srčani kao Nepalci, i to je, pored klime, ono što me podseća na moju zemlju, završava priču naš sagovornik iz daleke zemlje.
Ovog momka ljubav i briga o porodici naveli su da se otisne daleko, ali krila koja su mu oni dali čine da srce za njih uvek jako kuca.
M. Stupar
