Sećam se kasno u noć dolazimo iz kafića Stipe i ja. Uzimam šerpu sa dna frižidera, podgrevam i jedemo, već zora sviće. Ujutru me baba pita „Je lsi ti noćasranio kerove?“. Reko` nisam…
Piše: Boris Miljković
Sećam se dva dečaka, gađaju vazdušnom puškom čepove od „Rubin“ vinjaka. Sleti kumrija (gugutka), a ovaj jedan reče: „Gađaj je ti, jer ti nemaš mamu“. U Sremu se govorilo, „Ko ubije kumriju, umreće mu mati“.
Neću, odgovorio je drugi dečak – imam mamu, nekživi. Kumrija je odletela, a mama je živa i danas. Sećam se upale bubrega, pokojni otac me drži oko struka i vodi na snimanje i da primim injekciju. Sneg pada, a mi padnemo kod kapije na dve pločice što je on stavio. Jaučem i smejem se, a smeje se i tata… Sećam se, izlazim iz čamca, pogledam skoro veče, sestra se kupa sa decom u onoj rupi od peska što je bager napravio. Usne modre, ona se trese. Stavljam je na leđa oblačim joj svoju majicu i nosim je kući… Sećam se kasno u noć dolazimo iz kafića Stipe i ja. Uzimam šerpu sa dna frižidera, podgrevam i jedemo, već zora sviće. Ujutru me baba pita „Je l si ti noćas ranio kerove?". Reko nisam. „Pa onda mora da je Bane, vidim sve što sam nabacala otpatke u šerpu da nema ništa…“
Sećam se kad mi Vesna rekla: „Idi kupi pavlaku, Andrei pasiram nešto pa mi treba pavlaka“. Usput do prodavnice kupim magaricu. J**i ga, mamuran sam bio…
Sećam se kad sam došao iz vojske i otišao na Dunav… Sećam se kada smo kum i ja prvi put preplivavali Dunav… Sećam se kada mi se rodila Andrea i kada sam izlupao sve čaše dok je muzika svirala, tamburaši… Sećam se godine kada mi umrla baba, a rodio se Mihajlo…
Sećam se kada sam skoro odsekao prste motornom testerom i psovao Čimeta što neće da vozi čamac preko, već moram ja, a pijani šumari mi sipali rakije u čizmu. Kaže da skinemo. Reko: „Ne skidaj, kući ću, nek mi tamo ispadnu prsti“. Pekla ta rakija… Sećam se kad je tetka ušla i rekla da je deda umro. Stajao sam uz prozor i plakao… Sećam se tate u krvavoj košulji kada je tu noć prošao pored mene došavši iz bolnice kad mi sestru ranili. Sećam se tetkinog vriska… Sećam se kada sam kupio „Marka“, ždrebe lipicanera, koliko sam srećan bio… Sećam se kada mi tata kupio poni bicikli… Sećam se kada sam prvi put ugledao ženu koja me rodila… Sećam se drveni čamaca i starih ribara… Sećam se mirisa kečige iz restorana Venecija… Sećam se ringišpila, seoske slave i licidera…
Sećam se kada sam prvi put ugledao labuda na Dunavu. On lep, beo, a Dunav boje neba…
Sećam se…
