Piše: Boris Miljković
Za sada je mirno, tenzije nema. Mada oblačio se sinoć da proba odelo. Rajfešlus, pazi rajfešlus! Vidim vuče, cima.
Etikete još nismo skinuli, nadam se da nećemo zaboraviti. Mirno je u kući trenutno, a to mi se baš ne sviđa. Čak i klasična muzika se čuje. Gledam u radio, pa gledam u onaj čekić za meso. Ali neću ja da prvi zaserem današnji dan. Posle će mi zvocati svi do kraja života. E sad ako ga sestra bude „montirala“ pošto je ona perfekcionista, tu može biti čupavo. To vam je ono Rusija – Amerika, okrenute bojeve glave!
Verovatno će se čuti iz sobe „E sad neću ni da idem“ njegov glas, a onda njen „Seljačino, i jesi samo za konje“. Onda verovatno i mama da dobaci „Pa on je na oca apa-trapa“. Naravno, na prvi udar neću odgovoriti odmah, ali biću u borbenoj gotovosti. Mislim ovo su sve pretpostavke. Mirno je, suviše mirno, jedino me to muči. Jer ne znam na čemu smo? Evo opet muzika neke italijanske pesme, sad već pojačano.
I konji ržu, moram ići da im dam da jedu. Astor sad laje? Ćerka mi kaže da ide i ona da isprati brata. Hoću ja, pita me zbog mesta. J**o te, k`o da je numerisano!
Kum dolazi da vozi Mihajla. Jutros je zvao oko pola osam da ga pita `oće tu biti i devojke iz drugih škola. Kaže: „Kume, nisam mogao da spavam zamišljam Mikšu na maturi“. I tako, uskoro krećemo sa pripremom i nećemo se posvađati ovaj put. Nadam se i tešim sebe…
P.S. Taman ovo napisah i svađa oko kupatila. Bog nam pomogao. Krećemo…
