Nagoveštaj sve lepšeg vremena za Ljubisavljeviće iz Rume početak je nove porodične plivačke sezone. A sve zahvaljujući deci, trima ćerkama, uspešnim plivačicama koje su i roditelje povukle u plivačku priču. Lepo vreme, nakon bazena, znači da počinju takmičenja na otvorenim vodama i stalna vikend putovanja po celoj zemlji. Milica (16), Mirna (12) i Marija (10) već su poznate kao sestre Ljubisavljević, a posebne su baš zato što su sve tri izuzetno uspešne. Sve je počelo od najstarije Milice, koja je počela da pliva sa šest godina i to samo da bi što više vremena provela sa svojom drugaricom. Drugarica je odustala, a Milica je nastavila da niže uspehe i danas je najbolja u Srbiji u svojoj kategoriji 15-16 godina, trenutno članica PK Sremska Mitrovica. Počela je strahom od vode, da bi došla do rezultata za divljenje.
-Počinjala sam na bazenu u Vrdniku, a sa takmičenjima smo krenuli par godina kasnije, kada sam bila četvrti-peti razred. Na prvim takmičenjima sam već osvajala zlato, kao što je to bilo u Požarevcu. Paraleno pored klupskih, išla sam i na druge treninge, građanske, a potom su mi roditelji našli i dodatnog trenera Milorada Jakšića iz Novog Sada. Ispravljala sam tehniku, krenulo je ozbiljno spremanje i tada su krenuli i ozbiljni rezultati, govori najstarija Milica Ljubisavljević.
Njene nagrade u protekloj godini ne mogu ni da se nabroje. Bazenska prvenstva i prvenstva na otvorenim vodama svrstala su je na prvo mesto u svojoj kategoriji u Srbiji i jednu od trenutno najboljih mladih plivačica. To je devojčica od 16 godina koja pliva kilometre na otvorenim vodama. Samo u 2024. godini isplivala je skoro 20 maratona.
Bila je najbolja na plivačkom maratonu Jarak-Šabac gde je plivala 19 kilometara i bila najbolja u svojoj kategoriji (15-16 godina) osvojivši zlato, a treća u ukupnom plasmanu, iz Bačke Topole na deset kilometara takođe donosi zlato, a zlato je zaslužila i na međunarodnom maratonu u Ohridu na trci dugoj pet kilometara. U kategoriji je bila durga i na jezeru Gazivode.
-Generalno otvorene vode više volim nego bazenska takmičenja. Na bazenu se gleda u pločice, sve je pod tenzijom, dok na otvorenim vodama, jezerima, rekama sve je opušteno. Na otvorenim vodama je lepo, upoznajemo okolinu, nova mesta, a sam način takmičenja i trke je neopterećen. Do sada su to bila takmičenja u našj zemlji, a ove godine bih volela i da se oprobam i na nekim takmičenjima u Hrvatskoj, govori Milica čiji maratoni podrazumevaju staze duge pet, deset, 15, 20 kilometara.
Za prvo mesto u Srbiji u kategoriji 15-16 godina trenira se mnogo, svaki dan sem nedelje, nekad i dva puta dnevno. To podrazumeva odlaske na bezene van Rume, a preko leta i na jezero Borkovac. Trenira uglavnom sama, a očekuje da će biti i više treninga na Savi u Sremskoj Mitrovici.
Ovu porodicu zanimljivom čini upravo to što su i dve mlađe sestre krenule za Milicom. Srednja Mirna gledajući stariju sestru počela je da trenira plivanje, a za njom i najmlađa Marija. Kako su sličnih godina, takmiče se u istoj kategoriji i u većini slučajeva mlađe Ljubisavljevićke zauzimaju prva dva pobednička postolja.
-Sestra i ja treniramo svaki dan, mama i tata nas svaki dan vode na treninge, a preko leta smo na Borkovcu. Krenula sam sa četiri godine gledajući Milicu. Često je na takmičenjima na otvorenim vodama tata plivao zamnom, ali brzo sam se odvojila od njega i nastavljala sama. Tako je isto bilo i sa mojom sestrom Marijom, govori Mirna
Ljubisavljević, koja je prošle godine isplivala oko 15 maratona, a u toj kategoriji oni podrazumevaju staze duge od 1.500 do 3.000 metara, ponekad i pet kilometara.
-Ja sam isto počela sa četiri godine, a mama kaže da su me iz pelena već polako puštali da se navikavam na vodu. Plivam već šest godina i svi maratoni i sam isplivala u prošloj godini doneli su mi medalje, zlato, srebro ili bronzu. I mene je tata pratio na takmičenjima na otvorenim vodama, pa sam se u jedom momentu odvojila i osamostalila, kaže najmlađa Marija Ljubisavljević.
Za Ljubisavljeviće njihove ćerke Milica, Mirna i Marija su plivanjem donele i neki nov način povezivanja porodice. Roditelji Jelena i Vladimir su tu da vode na treninge, organizuju ishranu, donekle i proces treninga, odmora i svega što podrazumeva ozbiljniji sport. Za roditelje je to značilo da su i sami morali da se upoznaju sa plivanjem kao sportom, donekle i obuče kako bi bili podrška ćerkama. Gledaju da budu prisutni na svakom maratonu, a to znači da da je svaki vikend rezervisan za porodično putovanje.
-Pripreme i pakovanje su isto kao da svaki vikend ideš na more. Suprug i ja pratimo svoju decu i podržavamo ih u njihovoj želji da se bave sportom. Ali pored toga, ta porodična putovanja širom zemlje na plivačke maratone nama su omogućila da se bolje povežemo kao porodica i da upoznajemo svoju zemlju. Za mnoge lepote Srbije ne bismo ni znali da ne vodimo decu na takmičenja. A svako zajedničko putovanje na takmičenja koja nekad traju i po dva do tri dana nas povezuje kao porodicu, govori majka Jelena Ljubisavljević.
Majka Jelena dodaje da je na prvom mestu u pitanju podrška deci da se bave sportom. Prvenstveno je to bila podrška tome da deca nauče da plivaju, potom i da se bave sportom.
-Prvo smo bili zadovoljni što hoće da se bave sportom. Kada su one pokazale interesovanje i počele da ostvaruju rezultate, tako smo i suprug i ja rasli. Morali smo, a i hteli da se i sami edukujemo, da naučimo mnogo toga o plivanju kao sportu, o načinu ishrane, zdravlju, treninzima, periodu odmora, merenju vremena…Svakako nas je njihov sport na neki način sve posebno povezao kao porodicu, zaključuje majka Jelena.
Kakva god bila dalja sportska sudbina malih Ljubisavljevićki, ova priča ne odnosi se na buduće šampione, iako im to od srca želamo… Ova priča neka posluži tome da ukaže koliko je sport važan, bez obzira na rezultate, koliko je važna porodica i međusobno razumevanje. Pa neka male Ljubisavljevićke, kako ih često nazivamo u našoj redakciji, budu inspiracija ne samo za sportske uspehe već i za ideju o tome kako se jedna porodica uvažava i podržava.
S. Belotić
