Osnovni zadatak našeg lista i zaposlenih je rad sa perom, putem kog obaveštavamo i ono što još više volimo – prenosimo lepe i životne priče iz Srema. Ovih dana taj zadatak nas je doveo i to toga da se upoznamo za kineskim monahom sa svete kineske planine Vu Dang, ali i da njega upoznamo sa srpskom tradicijom i fruškogorskim manastirima.
Daoistički monah Tang Li Long dolazi sa svete planine Vu Dang, koja je za Kineze poput Svete gore za Srbe. On je jedan od pet čuvara ove svetinje. U kineskoj monaškoj zajednici priznat je kao monah kom je dat kredibilitet da se bavi i podučava tai či čuan, drevnu kinesku veštinu u koju je uključena i kaligrafija. Upravo je to bila tema nedavne izložbe u rumskom muzeju o kojoj smo pisali. Prvi put boravi u Srbiji, a u Evropu dolazi tek drugi put. Želju da upozna Srbiju i našu tradiciju počeo je da ostvaruje iz Rume u kojoj je boravio, pa je tako našu tradiciju i kulturu na prvom mestu spoznao u manastirima svete Fruške gore.
Tako smo ga, koliko je vreme dozvolilo, poveli u obilazak manastira Krušedol, Velika Remeta, Grgeteg, Staro Hopovo i vrdnička Ravanica, ali i nekoliko fruškogorskih lokaliteta i vidikovaca.
-Znam da je srpska kultura stara, da neguje tradiciju, i zato sam imao izrazitu želju da je upoznam. Zadivljen sam manastirima i slikarstvom, ikonama, a posebno freskama. Umetnost me je impresionirala, kao i stara gradnja, jer vidim da su građevine ovde stare više vekova, a sve su očuvane. Ova stara tradicija govori o bogatstvu vaše kulture. To poistovećujem sa manastirima u Kini, Kineksim zidom, Zabranjenim gradom koji jesu možda veći, ali su pravljeni kad i vaši manastiri, a to je 15. vek. Nije bitna grandioznost, već očuvanje tog trajanja rekao je kineski monah Tang Li Long.
Sa svojim domaćinom, Zoranom Živanovićem iz Rume, obišao je i najveću srpsku svetinju i jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu – Hram Svetog Save u Beogradu.
-I opet sam zadivljen tradicijom, veličinom hrama, ali i slikarstvom, ikonostasom. Ali na ovom mestu su me najviše oduševili mozaici, koji se u kineskoj kulturi ne mogu sresti. Dopada mi se što je hram napravljen na mestu gde je i ranije postojala pravoslavna svetinja, pa se opet vraćamo na očuvanje tradicije, što je i u našoj kulturi jako važno, dodaje Tang Li Long.
Ono što nijednog stranca nije ostavilo ravnodušnim nije ni kineskog monaha – gostoprimstvo i otvorenost ljudi koji su ga primili kao svog. To osim tradicionalne gostoprimljivosti podrazumeva i domaću hranu i piće, pa se ni ovaj stranac neće vratiti u svoju domovinu, a da nije probao sarmu, gibanicu, šunku i domaću rakiju. A naslušao se i naših narodnjaka, ali onih izvornih, starih, za koje kaže da su mu se takođe svideli.
-Oduševljen sam vašom društvenošću i prihvatanjem. Jasno mi je ono što sam čuo da je gost svetinja. Nisam ostao ni gladan ni žedan i to gostoprimstvo nam je slično. Generalno odnos prema čoveku i gostu je zadivljujuć, otvoren, toliko da se osećate krajnje prihvaćeno, što nije isto kao na zapadu. U tom pogledu negujemo iste vrednosti, porodične vrednosti, domaću proizvodnju, ručni rad i srdačnost, dodaje monah.
Tako nije promaklo ni oduševljenje ručno rađenim noževima po srednjovekovnim motivima u jednoj radionici u blizini Vrdnika, čiji smo gosti takođe bili.
A na Fruškoj gori, tačnije na Širokim ledinama postoji i jedan stari hrast, po obimu bi se moglo reći da pamti vekove unazad. Znajući koliko Kinezi tradicionalisti cene sve što je dugovečno, sasvim je bilo logično da mu pokažemo i ovo mesto i čuvara ovog dela Fruške gore.
-Sviđa mi se priroda, koja je čista, sa mnogo zelenila i priroda koja nije prezasićena. Posebno me je zadivila plodna crna zemlja koju primetim na svakom koraku. Oduševim se starim drvećem, poput ovog hrasta na Širokim ledinama. Starog drveća ima i kod nas, ali se to ceni gde god da se vidi. Tako je i ovde, što govori da su šume Fruške gore stare i ko zna šta sve pamte, govori Tang Li Long, monah koji je sa 23 godine, pre tačno tri decenije iz grada i svetovnog života otišao da živi na svetu planinu.
Vu Dang planina je tačnije veliki masiv, a Tang Li Longu je na čuvanje dat deo planine gde se bavi tai čijem. Važi za jednog od poštovanijih majstora kineske kaligrafije, kojoj je posvetio tri decenije, koliko boravi na Vu Dangu. O nama nije znao mnogo, osim toga da su odnosi Srbije i Kine tradicionalno prijateljski i da je naša zemlja bogata prirodnim lepotama. Voleo bi da dođe opet, a njegov domaćin je obećao da će sledeći put da ga vodi u Studenicu kako bi nas još bolje upoznao. Za sada u daleku Kinu osim lepih utisaka nosi i zahvalnicu Zavičajnog muzeja Ruma, a svoj kapitalni kaligrafski rad – knjigu „Put taoa“, poklonio je ovoj rumskoj ustanovi kulture.
S.B.
