Na teritoriji Grada Sremska Mitrovica postoji naglašena potreba za pronalaženjem hraniteljskih porodica koje bi bile spremne da prihvate decu sa poremećajem u ponašanju.
Prema rečima Slađane Carević, psihologa, voditelja slučaja i supervizora u Službi za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Sremska Mitrovica, u poslednjih nekoliko godina nedostatak takvih hranitelja je gorući problem jer se oni teško odlučuju da prihvate decu sa poremećajima u ponašanju, pošto se plaše njihovog dotadašnjeg uspostavljenog načina funkcionisanja.
-Oni se plaše da neće moći da utiču na takvo ponašanje, da je ono već formirano s obzirom da su to deca na nekom adolescentskom uzrastu i da će imati problema sa maloletničkom delikvencijom, nekontrolisanim odlascima od kuće, nekada i sa agresivnim ponašanjem. To često plaši hranitelje, jer misle da neće moći da se nose sa takvim situacijama i zbog toga odbijaju smeštaj. Zbog toga mi stalno apelujemo kako na postojeće tako i na neke nove hranitelje da deca i mladi sa takvim problemima mogu da stabilizuju svoje ponašanje u nekim stabilnim porodičnim okolnostima, uz pažnju i brigu, jer takvo ponašanje nije nešto što je nastalo njihovim rođenjem i nikada nije posledica njihovog genetskog sklopa, nego je uvek posledica disfunkcionalnog porodičnog okruženja u kojem su ta deca rasla i neadekvatne pažnje koju su imala. Mi radimo sa hraniteljima na tome da oni to shvate, kao i da shvate da za tu decu može mnogo toga da se uradi, jer imamo divne primere hranitelja koji su uspeli da u svojim porodicama stabilizuju decu sa ozbiljnim poremećajem u ponašanju. To nam je posebno važno, jer ukoliko se ne pronađe hraniteljska porodica ta deca završe u ustanovama socijalne zaštite – kaže Slađana Carević.
Kada je u pitanju specijalizovano hraniteljstvo jako je važno da hranitelji budu dobro pripremljeni za sve ono što ih eventualno čeka, bez obzira koji problem postoji u funkcionisanju dece, jer najveća šteta koja može da se nanese jeste ako hranitelj koji je prihvatio dete sa nekim problemom nakon odrećenog vremenskog perioda shvati da to ne može da radi i da odustane od toga.
-Onda smo napravili veliki problem jer je dete već jednom pretpelo gubitak izdvajanjem iz svoje biološke porodice, počelo da se adaptira i vezuje za hraniteljsku porodicu, a onda je došlo do novog emocionalnog loma tog deteta pošto je opet od nekog od odraslih osoba dobilo poruku da nije dovoljno važno i vredno brige i pažnje. To je nova poruka za dete da svet odraslih nije usmeren na njega i da mora samo da se snalazi u životu – kaže Slađana Carević, iz Centra za socijalni rad Sremska Mitrovica.
Projekat „Deca sa smetnjama bez roditeljskog staranja – hraniteljstvo najbolja zamena za porodicu” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.