Piše: Nemanja Milošević
Važna vest potresla je Sremsku Mitrovicu ovih dana. Od iduće godine poskupeće porez na imovinu!
Iskren da budem, i lično sam bio prilično isfrustriran činjenicom da ću za svoj skromni krov nad glavom opet morati da platim veći porez, iako sam bio unapred svestan činjenice da će do toga sigurno doći, s obzirom na konstantan rast cene kvadratnog metra u gradu, a boga mi i okolini. A kako se i ne bih iznervirao? Pa, niko normalan se ne raduje bilo kakvom poskupljenju, pa ni ovom.
Ali, kada su se strasti nakon višesatnih izliva besa smirile, seo sam i razmislio o tome na koga sam ja to zapravo ljut?
Kada je reč o utvrđivanju visine poreza na imovinu, računica je prilično jasna i na nju direktno utiče cena kvadrata. Možda je ta računica i mogla da bude malo drugačija sa one procentualne strane, ali sumnjam da bi stvari u tom slučaju izgledale realno drugačije. Prosto, cenu kvadratnog metra niko ne može da izmisli, a situacija je takva kakva je, pa kom` opanci, kom` obojci.
Sabravši i oduzevši plus i minus, shvatio sam da moj bes u ovom slučaju ne može biti usmeren na one koji visinu poreza utvrđuju. Ljudi seli, pa izračunali, i tu se priča završava.
Shvatio sam, zapravo, da sam besan na sve nas. Na našu ljudsku pohlepu, koja je do povećanja poreza i dovela. Uzmimo nekoliko primera.
Setite se vremena kada je pandemija korona virusa zavladala Srbijom. Vlasnici nekretnina po našim selima u ovome su videli priliku za enormnu zaradu, pa su tako vikendice bez struje i vode čija je cena nekada jedva dostizala nekoliko hiljada evra prodavali svoja imanja za petostruko, pa nekad i desetostruko veće iznose! U međuvremenu, poskupele su i nekretnine u samim selima, pa smo se tako našli u situaciji da kuće u nekim selima koštaju isto kao i kuće u Sremskoj Mitrovici!
I dok sam ja pokušavao da ukapiram kako kuća u Šuljmu može da košta isto kao i kuća u, na primer, Bloku B u gradu, seoske kuće su se po tim iznosima kupovale. Prosečna cena prometovanih nekretnina u selima je tako poprilično porasla, dok su se pojedinačne cene formirale bez ikakvog pravila i reda, najčešće na osnovu toga kako je sam vlasnik svoju nekretninu procenio.
Od tada do danas, slične stvari su se dešavale i u gradu. Kako je počeo rat u Ukrajini, prvo je navodno poskupeo građevinski materijal, što je iz meseca u mesec uticalo na rast cene novogradnje. Istovremeno, u čitavoj Srbiji zapažen je i priliv izbeglica iz ratom zahvaćenih područja. A naš čovek je i u tome video priliku za zaradu.
S tim u vezi, cena kvadrata stare gradnje vrlo brzo je sustigla cenu novogradnje, pa sada više nije bitno u kom se naselju stan ili kuća nalaze, da li je predmetni stan na prvom ili petom spratu, da li se nalazi u zgradi sa ili bez lifta i slično. Obrni-okreni, cene kvadrata su gotovo jednake. A isto tako skočile su i cene rentiranja, pa se u Sremskoj Mitrovici za osrednju garsonjeru na petom spratu u zgradi bez lifta sada bez problema može “uzeti” i više od 200 evra. Još ako si izdao ili prodao nekretninu “Rusima”, bog da te vidi! Dranje kože sa leđa izbeglicama iz bratskih nam zemalja postalo je poslednjih godina prilično popularno.
Međutim, u svojoj `alavosti, niko od onih koji su trgovali nekretninama nije razmišljao o porezu. Nikome ni na kraj pameti nije bila činjenica da će precenjivanje kvadrata na neki način svima doći na naplatu. Bilo je važno samo strpati što više novaca u džep i ostvariti što veću zaradu od prometa nekretnine, a neki su od toga napravili i svojevrstan biznis! Dok su jedni, znajući za trend rasta cena, kupovali nekretnine i nakon toga ih prodavali po većim iznosima, drugi su ih kupovali radi skupog rentiranja (naravno, najčešće bez plaćenog poreza na rentu, o čemu sam već pisao).
I ovog trenutka, kada su posledice svega što sam naveo postale evidentne – svi su počeli da se hvataju za glavu! Posebno oni koji se bave pomenutim “biznisom”, jer su po prilici stvari, gledano po iznosu poreza koji treba da plate, najviše “oštećeni”.
Ipak, ja mislim da nisu. S obzirom na zaradu koju su pojedini ostvarili trgovinom ili rentiranjem nekretnina, i taj novi, povećani porez je, slobodno mogu reći, zanemarljiv!
U ovom slučaju, njihov danak platiće običan, mali čovek koji će uredno izmiriti porez na najčešće jednu jedinu nekretninu u svom posedu, koja za njega predstavlja i jedini krov nad glavom. Tom malom čoveku, rast poreza od hiljadu, dve ili tri dinara neće predstavljati problem. Toliko će na godišnjem nivou moći da odvoji, isto kao što odvaja i za redovno plaćanje mesečnih računa.
A sve one koji se povodom rasta poreza na sva usta bune, pitao bih dve stvari. Da ovog trenutka treba da prodate stan ili kuću, po kojoj biste ceni to učinili? I, za koji iznos biste, hipotetički, iznajmili svoj stan?
