Vernici Grkokatoličke crkve su 14. oktobra obeležili praznik Pokrova Presvete Bogorodice kao pomen na crkveni događaj kada se Bogorodica tokom bogosluženja javila narodu okupljenom na molitvi. U Grkokatoličkoj crkvi Vaznesenja Gospodnjeg održana je liturgija, a na Grkokatoličkom groblju u Sremskoj Mitrovici održan je parastos u kapeli koja je posvećena ovom prazniku.
Vernici parohije Vaznesenja Gospodnjeg sahranjuju se na ovom groblju od kraja XIX veka. To groblje se nalazilo severno od varoši, na prostoru između poslednjih gradskih kuća i nove železničke pruge, koja je izgrađena upravo u toj poslednjoj deceniji XIX veka. Tu u neposrednoj blizini groblja bile su i kuće najvećeg broja mitrovačkih Rusina, pa se čak i jedna ulica – ona koja izlazi na ulaz u groblje, nazivala Rusinska ulica. Ova ulica danas je Ulica Stevana Sinđelića i u njoj žive upravo Rusini i Ukrajinci. U središnjem delu Grkokatoličkog groblja 1938. godine podignuta je grobljanska kapela sa kriptom. To je bio dar porodice Ferenc mitrovačkim Rusinima. U kripti su sahranjeni članovi porodice darodavca: Teodor Ferenc, Terezija Ferenc, Ivana Ferenc i Kajka Ferenc. Uz samu kapelu, sa istočne strane sahranjeno je i pet grkokatoličkih sveštenika: Ilija Vančik, Vladimir Segedi, Mile Golubić, Miron Hirjovatij, Marko Malič. Uz samu kapelu sahranjivani su i umrli članovi rusinskih porodica koje su stekle zavidan ugled u gradu: Abođi, Bednar, Besermenji, Vančik, Veselčin, Grabanja, Želem, Stracenski, Hodoba, Cundra, Džmura, Bobaljik, Sopčak…
Na ovom groblju su sahranjivani i Ukrajinci grkokatolici koji su se doselili iz Bosne u godinama posle Drugog svetskog rata. Ovde su sahranjeni članovi ukrajinskih porodica: Mađarovski, Vaselek, Kopestenski, Ljahović, Gregus, Semjaniv, Lotocki, Krivošija, Havrljuk, Vaselešen, Ševčuk, Sukanica, Duma, Deket, Kvasni, Čvilj, Korčuk, Voljanek, Holovka…
Izvor: Istorija Grkokatoličke crkve u Sremskoj Mitrovici, o. Vladislav Varga; Mitrovica grad i ljudi u vremenu, Živko Popov.
Каплїчка на Грекокатолїцким теметове у Сримскей Митровици
Вирнїки Грекокатолїцкей церкви 14. октобра означели швето Покрова Пресвятей Богородици як здогадованє на церковну подїю кед ше Богородица под час богослуженя явела народу позбераному на молитви. У Грекокатолїцкей церкви Вознесеня Господнього отримана литурґия, а на Грекокатолїцким теметове у Сримскей Митровици отримани и парастос у каплїчки котра пошвецена тому швету.
Вирнїки парохиї Вознесеня Господнього ховаю ше на тим теметове од конца XIX вику. Тот теметов ше находзел сиверно од варошу, на простору помедзи остатнї хижи и новей желєзнїцкей пруги, котра вибудована преве у тей остатнєй децениї XIX вику. Ту нєдалєко од теметова були и хижи найвекшого числа митровацких Руснацох, та ше аж и єдна улїца – тота котра виходзи на уход до теметова, наволовала ше Русинска улїца. Тота улїца нєшка Улїца Стевана Синдєлича и у нєй жию праве Руснаци и Українци. У штреднєй часци Грекокатолїцкого теметова 1938. року подзвигнута теметовска капела зоз крипту. То бул дар фамелиї Ференц митровацким Руснацом. У крипти поховани члени фамелиї даровательох :Теодор Ференц, Терезия Ференц, Ивана Ференц и Кайка Ференц. Зоз саму каплїчку, з восточного боку поховани и пейцме грекокатолїцки паноцове: Илия Ванчик, Владимир Сеґеди, Миле Ґолубич, Мирон Гирйовати, Марко Малич. Коло самей каплїчки поховани и умарти члени руских фамелийох котри здобули завидни угляд у варошу: Абодї, Беднар, Бесерминї, Ванчик, Веселчин, Ґрабаня, Желем, Страценски, Ходоба, Цундра, Джмура, Бобалїк, Сопчак…
На тим теметове поховани и Українци грекокатолїки котри ше приселєли зоз Босни у рокох после Другей шветовей войни. Ту поховани члени українских фамелийох: Мадяровски, Васелек, Копестенски, Ляхович, Ґреґус, Семянив, Лотоцки, Кривошия, Хаврлюк, Васелешен, Шевчук, Суканица, Дума, Декет, Квасни, Чвиль, Корчук, Волянек, Холовка..
Жридло: История Грекокатолїцкей церкви у Сримскей Митровици, о. Владислав Варґа; Митровица варош и людзе през час (Митровица град и људи у времену), Живко Попов.
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
