Dugotajna suša koja je zadesila naše krajeve u julu i avgustu izuzetno negativno je uticala ne samo na ratarske kulture, već i na povrtarske o čemu je za Mačvu govorio Goran Turudić iz Zasavice 2 koji se bavi uzgojem paradajza. Prinos će, prema Goranovim rečima, biti i više nego upola manji u odnosu na prošlogodišnji, a i sam kvalitet paradajza je lošiji.
Povrtarska proizvodnja Zasavčanina zasniva se isključivo na paradajzu koji se uzgaja pod plastenikom površine 30×8 metara.
-Pre nekih šest godina odlučio sam se da podignem jedan plastenik, u njemu je isključivo paradajz poslednje tri, a pre toga sam se okušao i sa paprikom, međutim nisam bio zadovoljan, tako da sam od te kulture odustao. Sorta koja je zastupljena je bobkat kojom sam zamenio bigbif, a postoji nekoliko razloga zbog kojeg sam se odlučio na taj potez. Pre svega, a kako imam posao i dosta obaveza, te povrtarstvo je dodatni izvor prihoda za naše domaćinstvo, manje posla ima oko sorte bobkat, jer prvenstveno biljka leži na zemlji na foliji, ne raste u visinu. Drugi razlog jeste činjenica da plod nije toliko mekan i može posle branja da stoji bar nekoliko dana, što je za mene jako važno, nemam hladnjaču, a i prodaju vršim, kako se kaže, sa kućnog praga – priča Goran.
Najveći deo kupaca su upravo njegovi Zasavčani, mada kaže da paradajz kupuju i stranci koji posećuju rezervat prirode, pa su ga tako degustirali Nemci, Austrijanci, pa čak i jedan Afrikanac.
-Mušterije su zadovoljne kvalitetom, iako je on lošiji u odnosu na ranije godine. Prosto vremenski uslovi su takvi da protiv njih ne možemo da se borimo. Suša je definitivno negativno uticala ne samo na kvalitet, već je i “ubila” i prinos. Prošlogodišnji prinos je iznosio oko 2,5 tone, a ove ne verujem da će dostići više od 20% te količine. Ulaganja su pak s druge strane bila ista, a ni cena se nije manjala, te od početka branja iznosi 120 dinara. Nju mahom diktira uvoz koji nas male povrtare prilično uništava. Činjenica jeste da je taj paradajz lošijeg kvaliteta, ali trgovcima je bitno da on lepo izgleda na oko i da može da stoji i po dve nedelje u radnjama. Ja lično paradajz koji danas uzberem gledam da odmah i prodam, dok je lep, svež. On ne može i ne treba da stoji dugo. Inače, usled suše morao sam da ga zalivam dosta kako bi opstao, što paradajz ne voli, međutim drugačije nije moglo, pokušao sam da spasimo ono što se spasiti može. Upravo količina vode je uticala na kvalitet samog ploda, mada za razliku od prošle godine bilo je dosta manje tretiranja, nije bilo problema sa insektima – objašnjava Mačvanin.
Kupci ipak prepoznaju domaće proizvode i radije se odlučuju za njih ukoliko imaju mogućnost da biraju, što mu daje nadu da i mali povrtari kao što je on sam i pored uvoza ipak mogu da opstanu i imaju svoje tržište. Doduše, celokupna trenutna situacija je uticala na planove za budućnost.
-Uvek nešto planiram, želja mi je bila da proširim proizvodnju, da podignem još jedan plastenik, ali s obzirom na situaciju i da je sve nestabilno, počevši od vremenskih uslova, preko uvoza, cene, do repromaterijala, ne znam koliko je realno da se u taj poduhvat upustim. Naredna godina može biti dosta bolja od ove i tome se nadam, ali može biti i lošija, videću šta nas čeka, pa u skladu sa tim i delati – zaključuje Goran.
D. Tufegdžić
