Zanimanje ćurčija danas je mnogim ljudima, a naročito mlađoj generaciji, verovatno strano i ne znaju odgovor na pitanje šta taj zanatlija izrađuje, dok je u prošlosti bilo nezamislivo dočekati zimu bez proizvoda ovih majstora. Ćurčija je nekada bilo prestižno zanimanje, a bez njegovih proizvoda, poput kožuha, jakni i šubara bilo je nezamislivo dočekati zimu. Ćurčija nije isto što i krznar, on je zapravo preteča krznara, koji je zanimanje novijeg datuma. Ćurčija pravi odeću kod koje se krzno nalazi do tela da bi čoveka grejalo tokom zime, dok odeća koja izlazi iz krznarskih radionica ima krzno napolju, odnosno više je okrenuta ka estetici, nego ka praktičnosti.
Danas ovaj zanat polako izumire, jer sve je manje onih koji prave odeću od jagnjećih, jarećih, ovčijih i kozjih koža i krzna. Jedan od malobrojnih ćurčija u Srbiji je Miroslav Soroćko iz Berkasova.
On je treća generacija u porodici koja se bavi ovim poslom i ima zaokruženu proizvodnju – od sirove kože do gotovog proizvoda.
-Posao je započeo još moj deda, a nastavio ga otac, koji je zanat izučio kod poznatog majstora Maglovskog. Do pre rata imali smo našu radionicu u Vukovaru, a nakon toga smo se preselili u porodičnu kuću u Berkasovu pored Šida gde i danas živimo. Zanat sam naučio od oca, a u međuvremenu sam položio i majstorski ispit sa kojim bih mogao da radim u bilo kojoj zemlji Evropske unije. Sirovinu nabavljam u otkupnim stanicama u Šapcu i Mitrovici, koje sirovu kožu kupuju iz klanica, nakon čega je sortiraju i sole. Kupujem je zimi ili na proleće jer je tada najkvalitetnija, a kada dođe lepo vreme sušim je napolju na vazduhu. Koža mora biti poptuno suva da bih mogao da je ošmirglam, ostružem i ofarbam, kako bih prešao na sledeću fazu proizvodnje, a to je krojenje. Kada stignem do toga, onda sve ide mnogo brže, jer je šivenje, u odnosu na preradu, mnogo lakši deo posla. Recimo, za krojenje i šivenje jednog prsluka mi treba otprilike oko tri sata vremena, dok je za dobijanje kože za taj isti proces mnogo duži – ovako priča o svom zanatu Miroslav Soroćko, ćurčija iz Berkasova.
Kaže da ideje za modele nalazi uglavnom na internetu, ali da uvek nastoji da svakom komadu odeće da i neki svoj lični pečat. Tako je recimo počeo da pravi prsluke od kože koji imaju vez, po kojem je među kupcima postao prepoznatljiv. Za posao ima sve potrebne mašine koje je većinom nasledio od oca, a u planu mu je da zaposli radnike koji bi mu pomagali u preradi sirovine.
-Stare zanatlije su prepoznate od strane države, ali smatram da su sredstva koja dobijamo nedovoljna, iako svaka pomoć dobro dođe. Međutim, nama bi najviše značilo da imamo mogućnost odlaska na inostrane sajmove gde bi mogli plasirati svoju robu, jer naši proizvodi, s obzirom na visoku cenu, imaju specifične mušterije. Od ovog zanata može lepo da se živi, ali mora mnogo da se radi. Prednost je što nemam šefa, nego radim za sebe, a sve što napravim prodajem na sajmovima ili preko interneta. Već nekoliko godina unazad pokušavam starijeg sina da privučem ovom poslu i da mu prenesem tajne zanata. Nadam se da će nakon što završi fakultet on biti četvrta generacija ćurčija i krznara u porodici Soroćko – kaže Miroslav.
On dodaje da je najskuplji komad koji ima u radnji bunda od astragana koja košta 1.500 evra, te da najviše prodaje kombinezone i prsluke od kože. Kao zanimljivost ističe da je od kože pravio čak i bokserice, a u planu mu je da od teleće kože napravi stolicu sa naslonom za ruke i za glavu.
S. Mihajlović
Кушнїр Мирослав Сорочко уж децениями занїма ше зоз ремеслом котрe помали вимера
Кушнїрске ремесло нєшка велїм людзом, а поготов младшим ґенерацийом, вироятно нєпознате и нє знаю одвит на питанє цо тот ремесельнїк продукує, а у прешлосци ше нє могла задумац жима без продуктох тих майстрох. Кушнїир дакеди було престижне заниманє, а без його продуктох, як цо кожух, рекли и шубари було чежко 4 дочекац жиму. Кушнїр нє исте як и бундичкар, вон предходнїк бундичкарства, котре ремесло новшого датуму. Кушнїр прави облєчиво при котрей ше шерсц находзи при целу же би чловека грало през жиму, а облєчиво котре виходзи зоз бундичкарских роботньох-мигєльох , ма шерсц звонка, односно баржєй є обрацена ґу естетики, як ґу практичносци.
Нєшка тото ремесло помали вимера, бо вше менєй тих цо правя облєчиво зоз баранчецових, кожлятових, овчих и кожих скорох и шерсццох. Єден од малочислених кушнїрох у Сербиї то Мирослав Сорочко зоз Беркасова. Вон треца ґенерация у фамелиї котра ше занїма зоз тоту роботу и ма заокруглєне продукованє – од сировей скори по готови продукт.
-Роботу започал ищє мой дїдо, предлужел ю оцец, котри ремесло виучел при познатому майстрови Маґловскому. До початку войни мали зме свою роботню у Вуковару, а познєйшє зме ше преселєли до фамелийнєй хижи до Беркасова обок Шиду дзе и нєшка биваме. Ремесло сом научел од оца, а у медзичаше сом положел и майсторски испит зоз котрим можем робиц у гоч хторей держави Европскей униї. Сировину набавям у одкупних станїцох у Шапцу и Сримскей Митровици, котри сирову скору купую зоз кляльньох, после чого ю сортираю и соля. Купуєм ю вжиме або вяри бо є теди найквалитетнєйша, а кед придзе фина хвиля сушим ю вонка на воздуху. Скора муши буц цалком суха же бим могол ю ошмирґлац, остругац и офарбиц, же бим прешол на шлїдуюцу фазу продукованя, а то скраванє. Кед дойдзем до того, вец шицко идзе вельо швидше, бо шице, наспрам преробку, вельо лєгчейша часц роботи. Поведзме, за скраванє и шице єдного першняку ми треба одприлики коло три годзини, а за доставанє скори за тот исти процес вельо длукши – так бешедує о совйому ремеслу Мирослав Сорочко, кушнїр зоз Беркасова.
Гвари же идеї за модели находзи углавним на интернету, алє каждому фалату облєчива вше да и даяки свой особни печац. Так поведзме почал правиц першняки од скори котра ма вишивку, по котрим медзи купцаминпостал препознатлїви. За робту ма шицки нєобоходни машини котри векшином нашлїдзел од оца, а у плану му запошлїц роботнїкох котри би му помагали у преробку сировини.
-Стари ремесела припознати з боку держави, алє думаме же средства котри доставаме нє достаточни, гоч кажда помоц добре придзе. Медзитим, нам би найвецей значело мац можлївосц одходу на сайми до иножемства дзе бизме могли пласирац свойо продукти, бо нашо продукти, з оглядомна високу цену, маю специфични муштериї. Од того ремесла мож крашнє жиц, алє ше муши вельо робиц. Предносц то же сом свой шеф, а шицко цо направим предавам на саймох або прейґ интернету. Уж даскельо роки назадок пробуєм старшого сина прицагнуц тей роботи и одгаднуц му тайни ремесла. Наздавам ше же кед закончи факултет вон будзе штварта ґенерация кушнїрох у фамелиї Сорочко – гвари Мирослав. Вон додава же найдракши фалат котри ма на предай то бунда од астраґану котра кошта 1.500 евра, а же найвецей предава комбинезони и першняки од скори. Як цикавосц наглашує жє од скори правел аж и боксерици, а у плану му направиц од целячей скори направиц карсцель зоз наслоном за руки и главу.
*Projekat “Od Karpata do sremske ravnice” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт “Од Карпат до сремськей рівниці” є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
