Pčela je ljudima dar od Boga, a ljudi pčeli usud koji joj često dolazi glave. To su možda i najznačajnije reči koje su se moge čuti na predavanju Marice Maje Gršić, koja je u Nikincima govorila na temu „Na krilima života“.
Ovo je prvo predavanje članice Društva pčelara „Srem“ Nikinci koje je organizovano tokom vikenda u ovom sremskom selu, čije društvo pčelara broji oko 40 članova. Maja Gršić pčelarstvom se aktivno bavi sedam godina koliko je i članica nikinačkog društva i na sve načine ukazuje na značaj očuvanja pčela bez kojih ne bi bilo ni života na našoj planeti. O tome je bilo reči i na predavanju koje je održala ne samo za pčelare, nego i za sve zainteresovane građane, s obzirom na to da je u pitanju tema od značaja za celokupnu društvenu zajednicu.
-Tema predavanja „Na krilima života“ je jedna totalno drugačija prezentacija u odnosu na neke zastupljene u pčelarstvu. Akcenat je na pčeli, na njenoj ulozi i značaju za čovečanstvo, kao i značaju svih pčelinjih proizvoda koji su manje zastupljeni u odnosu na med. Ne samo pčelari, nego i čitava zajednica treba da budu upoznati sa činjenicom koliko je pčela važna za život na planeti. Ona je ključna za oprašivanje i razmnožavanje biljaka, a bez flore nema života ni za nas. Zato je poruka svima – sačuvajte pčelu jer pčela je naš život, istakla je Maja Gršić.
Na predavanju se moglo čuti i to u kojoj meri je pčela važna ne samo za biljnu proizvodnju, ali i to da gotovo ne postoji industrijska grana u modernom svetu u kojoj pčele nemaju neposrednu ili posrednu ulogu. Čovečanstvo je pčelarstvo upoznalo mnogo pre stočarstva i ratarstva i danas se na neki način vodi bitka da se i putem ovakvih prezentacija ukaže na značaj očuvanja pčele, na edukaciju i saradnju sa biljnim proizvođačima.
-Od sebe dajemo maksimum da edukujemo poljoprivrednike, voćare, povrtare, ratare o pravilnoj primeni insekticida i pesticida. Mi smo svesni da neki preparati moraju da se primenjuju, ali naša je molba da se pčelari obaveste na vreme da bismo naše pčele na vreme mogli da zaštitimo. I sami proizvođači su svesni da ne mogu bez nas. Rezultata ima u poslednjim godinama u pogledu zajedničke brige o pčelama, voćari nas često angažuju kako bi naše pčele oprašivale zasade. Poštuje se i zakonska regulativa, ali uvek mora još da se priča i još da se edukuje, dodala je Maja Gršić.
Predavanju su prisustvovali i gosti iz regiona naglasivši koliko je važna razmena iskustava jer biljni i životinjski svet ne poznaju granice koje su postavili ljudi. Konkretno je naglašena saradnja nikinačkih pčelara sa stručnjacima iz ove oblasti iz Tuzlanskog kantona u Bosni i Hercegovini, a neki od njih su bili i gosti Majinog predavanja.
-Konkretno iskustva pčelara u Srbiji i kod nas u BiH nisu ista. Paša je različita, kod vas je to paša na industrijskom bilju, mi više koristimo samoniklo bilje. Inače, mi smo veliku podršku od Maje Gršić imali kada smo ušli u projekat zaštite Majevičkog meda, budući da ovde već ima meda koji ima oznaku geografskog zaštićenog porekla. Inače kao stručnjak koji se bavi kontrolom kvaliteta pčelinjih proizvoda mogu da naponemem da med treba konzumirati kontinuirano, a ne samo u potrebi, i tu je velika uloga edukacije koju treba da sprovode udruženja. Takođe udruženja treba da edukuju i o značaju drugih pčelinjih proizvoda, rekla je mr Selma Kunić, iz Gradskog pčelarskog društva „Nektar“ Tuzla.
Inače prethodna sezona i početak proleća, kažu nikinački pčelari je zadovoljavajuća. U udruženju koje postoji od 2006. godine kažu da se na ovakvim predavanjima saznaju i načini za prevazilaženje novih bolesti nastalih usled promene klime, ali i da se svo stanovništvo edukuje.
-Svakako je važno da se udružujemo, sastajemo, učimo jedni od drugih, zajedno prevazilazimo probleme. Sada je najveći izazov prevazići bolesti koje su se pojavile sa promenom klime, ali konkretno za ovu sezonu mogu reći da je zadovoljavajuća i da smo zahvaljujući blagoj zimi i redovnim pročisnim letovima imali minimalne gubitke na pčelinjim društvima, rekao je Saša Fekete, predsednik Društva pčelara „Srem“ Nikinci.
S.B.
