Koliko granice mogu da se probijaju i koliko može da se ide u mikrosvet najbolje je pokazala slikarka iz Rume, Mihaela Radonjić. Slikarka i vajarka, restauratorka i konzervatorka svoju umetnost premestila je u mikrosvet. Iz njenih ruku rađaju se anđeli na igli, cirkuski ansambl u ljusci oraha, babuške na zrnu pirinča. Sve je počelo od minijaturnih kuća za lutke u razmeri 1:12, da bi ova umetnica počela da pomera svoje granice u suprotnom smeru, ne ka širenju, već ka što manjem, golim okom jedva vidljivom.
– Prva minijaturna instalacija bio je ceo cirkus u ljusci oraha pre oko 18 godina. Minijaturama sam se počela baviti još 2001, a u mikrosvet sam prešla 2006. godine. Počelo je od povezivanja minijaturnih knjiga. Pošto skupljam hobije, volim da se bavim i knjigoveštvom. Iako je većina mojih radova naručeno, 2012. godine sam samo za svoju dušu, recimo, izradila jednog anđela na igli koja je jedna četvrtina igle za šivenje, kaže Mihaela.
Mikroskop, hirurški alat istanjen do mikrona i sati koncentracije su njena svakodnevica. Minijature su, kako kaže, poznate u svetu umetnosti, ekspanziju su doživele u Holandiji od 17. do 19. veka, iako se pominju i daljoj prošlosti. Mikro umetnost je nešto što je sačekalo pojavu mikroskopa i tankih hirurških alata, koje Mihaela i sama pravi ili podešava. Krenulo je od prve porudžbine, a posle su reklama od usta do usta i nešto interneta uradili svoje.
Iz njenih ruku tako je nastalo nebrojeno mikrofigura-zmaj, keramički zec, zec od polimernih vlakana, Alisa u zemlji čuda sa prirodnom kosom i koja je potpuno pokretna, plišani meda potpuno šiven, mnoštvo minijaturnih knjiga, a najveći broj je veličine ispod jednog milimetra, pa čak i do jedne desetine milimetra. Minijature zahtevaju drugačiji pristup materijalima koji se drugačije ponašaju kada se obrađuju za mikro veličine. Ti predmeti su u privatnim kolekcijama širom sveta.
– Sada mi je nov izazov da napravim još manju Alisu u zemlji čuda, koja će biti potpuno pokretna. U ovoj godini idemo sa novim izazovima, a uskoro me očekuje i rad za Muzej slatkiša u Beogradu za koji spremam mikro čokolade i bombone. Očekuju me i izložbe u Holandiji tokom predstojeće jeseni, dodaje neobična umetnica Mihaela.
Konkretno od minijatura Mihaela ne živi, ali kako je svestrana umetnica, kaže da živi od svojih umetničkih dela. Danas je poznata u ovom svetu, ali i kao slikarka. U svetu bi bilo lakše, gde svako umetničko delo ima svog poštovaoca i kupca.
– Svet minijatura i mikro umetnosti je jako mali i nas je jako malo. Ovo je mukotrpan posao i ne znam sa čim bih ga uporedila. Na prvom mestu je koncentracija. Sedenje za mikroskopom satima u jednom položaju, gde su dozvoljeni samo mikro pokreti prstima ne mogu ni sa čim da se uporede. Ne znam koliko sam figurica do sad udahnula. Od figurica, materijala, veličine, zavisi i koliko će trajati izrada, neke se završe za par sati, a neke, poput kineskog zmaja radila sam i po tri meseca, kaže Mihaela.
Uz sav mukotrpan rad, Mihaela je umetnica čije su minijature izlagane u Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj, Holandiji, Danskoj i mnogo dalje. Svakim danom ona ide u sve manji svet, a pitanje je dokle će se moći tako i na koji način ćemo i mi ikako moći da vidimo takva dela koja su odavno manja od polovine milimetra.
S.B.
