I kad se krivica sudski dokaže, trgovci „solidarni. Za godinu dana osamdeset disciplinskih prijava
Subota, 13. januar 1973.
Primedbe na rad trgovaca čuju se na svakom koraku. Zamera im se loše ophođenje prema mušterijama, neadekvatan asortiman u prodavnicama, a optužuju se i za mnogo teže stvari, kao što su zakidanje na meri, mito i korupcija, ucene i slično. Dosta tih primedbi je uopšteno, a kada se bolje pogleda i ne odnosi se na trgovinsko preduzeće „Vojvodina“. Razni nakupci i preprodavci cementa, prevoznici i nakupci svinja koji rade „pod sopstvenom firmom“, ne mogu se pripisati „Vojvodini“. Međutim, mnoge od primedbi su i te kako osnovane i o njima se u „Vojvodini“ vodi računa.
Interna kontrola koja radi već deset godina otkriva nepravilnosti i zloupotrebe, svake godine je sve efikasnija. Prošle godine je, recimo, podneto 80 prijava za disciplinsko gonjenje, od čega je 56 kažnjeno i to 13 opomenom pred isključenje. U proteklom periodu javnom tužilaštvu je podneto 18 krivičnih prijava, uglavnom zbog manjkova, a sedmoro je isključeno iz radne organizacije.
Najčešći prekršaji koje čine mitrovački trgovci i zbog kojih se gone disciplinski i krivično su manjkovi, falsifikati u vreme inventarisanja, zakidanje na meri i slično. Interesantno je da se kao po pravilu manjkovi pojavljuju uzastopno kod istih ljudi, što navodi na zaključak da se ne radi o „slučaju“, nego o nečem drugom.
Međutim, iako je interna kontrola ustanovljavala prekršaje, prijavljivala ih i prekršioci su čak i sudski kažnjavani, kada je Radničkom savetu predlagana najstroža kazna – isključenje iz radne organizacije, zavladala je među trgovcima poznata „solidarnost“. Rezonovalo se po principu: danas je on napravio manjak, sutra ću ja, ako danas ja glasam za njegovo isključenje, sutra će i o mom isključenju glasati. I – kazna je obično bila mnogo blaža, nego što je predlagano. Jer, kako kaže poslovica: Vrana, vrani…
B. Č.
